Odakle si ti, bre?

- blog posvećen jednom taze mladoženji - bratu po volanu Nemanji sa Radija S   -

Voljom nevidljivih sila ili zbog surove realnosti, moja poslovna karijera bila je uglavnom vezana za mesta van Beograda. Po prirodi posla u prilici sam da koristim službeni automobil.

Pošto radim u Staroj Pazovi, do pre par dana registraciona oznaka automobila je bila RU.

Uf, uživancija jedna. Nemate pojma kako beogradski vozači dobiju osip na licu i napad besnila kada u sred gužve ispred sebe vide registracije RU (Ruma) ili PA (Pančevo). Još ako je neki lošiji stariji automobil, milina jedna. Bingo kombinacija je WARBURG KARAVAN sa glavicama kupusa koje “iskaču” iz polu-zatvorenog prtljažnika; to treba posmatrati sa psihijatrijske tačke gledišta. I kako se tek milozvučnim odjecima sirena može nekome ispred iskazati “ljubav” prema majci, sestri , svastiki (svastika je najsladji rod), ili tetki .

Gazela, u špicu. Ja lagano vozim u koloni. U retrovizoru daleko iza mene prvi automobil. I uvek tako ako je taj Beograđanin. Zašto? Pa verovatno čovek misli: “ovaj niti zna gde će, niti zna kako će, niti zna kuda će, niti ume da uradi šta je naumio - bolje ja da držim rastojanje da me ne iznenadi”.

Dođe vreme da se “preregistrujemo”, i da okačimo nove EVROPEJSKE tablice.

Dobih ja novu tablicu. Gledam ja nju – “gleda” ona mene! Pobožna situacija – da se normalan čovek prekrsti od muke. Malo belo SRB na velikoj plavoj pozadini, oznaka grada ST, grb sa greškom, prepolovljene nule, pa broj iza i na kraju slova ŠI!

Znači, šio mi ga Đura. Možda šio MIGA Đura!

Ma opušteno, mislim se ja, imaću malo problema oko SMS plaćanja parkinga pa ću se navići na to. Ponizno se zahvaljujem svevišnjem što me nije obradovao sa slovima WC na kraju tablice, to bi bilo piš živi.

Prišrafim ja to čudo na moje sopoćalo, zalepim nalepnicu i krenem.

I tu počinju problemi. Ljudi me gledaju, zagledaju, nije im jasno odakle sam. Vide da sam iz Srbije, ali šta je ST? Split nije, mada grb Srbije (kakav god da je) nekima lepo leži između nekadašnjih oznaka za Split i Šibenik (Šešelj bi garantovano poludeo od sreće da vidi tu tablicu).

Dakle, šta je ST?

“Komšija, jel' ti to radiš u Sopotu?”. Jok, more, Sopot je Beogradska opština, valjda je još uvek  pod BG.

“E jesmo luda država ako su Stubline dobile svoju tablicu!”. Ama nisu Stubline, to je kod Obrenovca, a još nismo poludeli– barem ja nisam!

“Lako je tebi da voziš svaki dan do Stepojevca, sigurno ti firma ima bagere na Kolubari!”. Ma idi ti bre u tri lepe Kolubare pa radi tamo na bageru 25 sati dnevno.

“Ima kod Zrenjanina neko Stajićevo, često je na televiziji.” 

Polako ali sigurno gubim živce!

Prečešljali dokoni ljudi geografiju Srbije, zemlje da prevrne i da druga postane sudija. Možda Srpski iTebej, SveTićevo, SenTa, STarčevo, da nije rodno selo Tike Špica iz Bele lađe – STajkovci. Kakva nam je vlast, ko zna šta im je palo na pamet, i koliko su u stanju da usitne i onako usitnjenu Srbiju.

Bilo mi je zanimljivo i simpatično sve do trenutka kada se nije našao neki zumbul i rekao: “Ti se šepuriš po Srbiji i Beogradu a tvoja Studenica opkoljena Albancima! Sram te bilo, JEB... TI  MAJ...”

E tu mi je pao mrak na oči! Da ne propagiram nasilje na blogu, ali nisam mu ostao dužan!

Zbog zauzetosti oznake SP, koju nose vozila iz Smederevske Palanke, opština STARA PAZOVA se usrećila sa registracionom oznakom Splita iz doba eSeFeRJot-a.

Alo, bre ljudi, Stara Pazova! Sremski gradić blizu Dunava: Kuća fudbala, ručno tkani tepisi, švargle, čvarci i krvavica, nezaboravni koncerti na gradskom trgu, emisije Radija S uživo...

I tako... I dalje me ljudi čudno gledaju, zagledaju i komentarišu, ali barem niko na Gazeli ne drži “istorijsku” distancu iza mene. A onako je bilo lepše!

VRAĆAJTE MI RUMSKE TABLE, DA MOGU KAO ČOVEK DA VOZIM KROZ BEOGRAD! 

MART - mesec BOGA RATA u Srbiji.

	1.MART 1992. - na referendumu u Crnoj Gori, na koji je izašlo 66,04 odsto birača, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. Referendum su bojkotovali Muslimani, Albanci i neke opozicione partije. Istovremeno bosanski Hrvati i Muslimani izjasnili su se na referendumu za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu. 2.MART 1988. - veliki miting ispred zgrade Skupštine SFRJ. Tadašnji predsednik Socijalističke Republike Srbije Slobodan Milošević i "zvanično se promovisao" u lidera svih Srba. Posle povika demonstranata: "Uhapsite Vlasija", Milošević je odgovorio: "Ne čujem dobro, ali uhapsićemo!". 3.MART 1991. - srpski pokret obnove zakazuje demonstracije sa zahtevom da urednici Televizije Beograd Dušan Mitević, Sergej Šestakov, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Slavko Budihna podnesu ostavke. MUP Srbije 6. marta izdaje saopštenje da "Trg Republike nije predviđen za okupljanje građana, te da se demonstranti mogu okupiti na prostoru Ušća", a dan kasnije i zabranu održavanja mitinga opozicije. 4.MART 2004. - požar u manastiru Hilandar na Svetoj gori. Tada je izgorelo dve trećine manastirskog kompleksa. 6.MART 1941. - krunski savet Kraljevine Jugoslavije doneo odluku o pristupanju Trojnom paktu 9.MART 1991. - na beogradskom Trgu Republiike održane prve velike demonstraicje opozicije. Protest prerastao u obračun policije sa demonstrantima, poginuli demonstrant Branislav Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Kasno uveče tenkovi JNA "umarširali" na beogradske ulice 11.MART 1981. - prve velike demonstracije Albanaca na Kosovu, koje su nedugo zatim zahvatile celu pokrajinu. Glavne parole su bile: KOSOVO REPUBLIKA, TREPČA RADI-BEOGRAD SE GRADI. 11.MART 2006. - u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, zvanično od posledica srčanog udara, preminuo bivši predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević. Sahrana obavljena 18.marta u dvorištu porodične kuće u Požarevcu 11.MART 1991. - kontramiting pristalica Socijalističke Partije Srbije na Ušću. Miting upamćen po pozivu tadašnjeg ministra u Vladi Srbije Dušana Matkovića da se sa Ušća "krene na Terazije da se obračuna sa huliganima". 12.MART 2003. - u 12.25, ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije, ubijen premijer Zoran Đinđić. Puna istina o ovom događaju će se, verovatno znati tek kroz 50 godina kada se otvore dosijei. 13.MART 1946. - general Dragoljub Draža Mihajlović uhapšen od strane pripadnika Udbe 14.MART 2002. - zvaničan kraj Jugoslavije (u bilo kom obliku). Tada su predstavnici Savezne Republike Jugoslavije, Srbije, Crne Gore i Evropske unije u Beogradu potpisali Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore 17.MART 2004. - na Kosovu izbile masovne demonstracije Albanaca. Tom prilikom 19 lica ubijeno, a povređeno više od 900. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 34 crkve i manastira, a više hiljada Srba je napustilo svoje domove. U srpskim gradovima su izbili protesti, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije. 18.MART 1999. - mirovni pregovori u Parizu propali su kad su šiptarski predstavnici jednostrano potpisali dokument koji su SAD i njeni NATO saveznici nazvali međunarodnim mirovnim sporazumom. Jugoslovenska delegacija odbila je da stavi potpis, što je učinio i predstavnik Rusije u svojstvu svedoka. Šest dana kasnije, otpočela je agresija NATO na Jugoslaviju. 20.MART 1997. - završen studentski protest povodom falsifikovanja izbornih rezultata na lokalnim izborima 1996.godine. Sam protest je počeo 20.novembra 1996.godine. 21.MART 1998. - kosovski Albanci održali su druge paralelne, nelegitimne parlamentarne i predsedničke izbore. Za predsednika nepriznate republike Kosovo izabran je Ibrahim Rugova, najistaknutiji lider kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost Kosova od Srbije 23.MART 1999. - Havijer Solana, generalni sekretar NATO stavio u funkciju naredbu o početku vazdušnih udara na Saveznu Republiku Jugoslaviju. 24.MART 1999. - u 20 časova počela NATO intervencija pod nazivom "Milosrdni andjeo", koja je trajala je 78 dana. Ni do danas se nezna se tačan broj mrtvih i ranjenih 25.MART 1941. - kraljevina Jugoslavija zvanično pristupila Trojnom paktu 27.MART 1941. - grupa oficira Kraljevine Jugoslavije vojnim pučem svrgnula regenta princa Pavla Karađorđevića. Na presto doveden maloletni kralj Petar II. Zbačena Vlada Cvetković-Maček i postavljena nova sa generalom Dušanom Simovićem na čelu. Na ulicama Beograda velike demonstracije protiv pristupanja Trojnom paktu. Osnovna parola je bila BOLJE RAT NEGO PAKT – BOLJE GROB NEGO ROB. 27.MART 1999. - u ataru vojvođanskog sela Buđanovci oboren "nevidljivi" američki bombarder F-117A. I danas jedan NEVIDLJIVI krstari Srbijom. 28.MART 1989. - u Skupštini Srbije proglašeni amandmani na Ustav Srbije, kojima su ukinuta neka prava (pravo veta na ustavne promene, sudska, zakonodavna i upravljačka prava) pokrajinama Vojvodini i Kosovu koja su im data Ustavom iz 1974.godine. U Beogradu organizovane masovne proslave, taj dan proglašen Danom Republike, a na Kosovu velike demonstracije. 30.MART 2001. - ispred vile "Mir" počela akcija hapšenja bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića 31.MART 1991. - na Plitvicama izbio prvi oružani sukob između hrvatske policije i Srba u kome je bilo žrtava – poginuli po jedan pripadnik policije i srpskih snaga a bilo je dosta ranjenih. DEFINITIVNO MRZIM MESEC MART U SRBIJI!

Tako su oni rešili da mora da bude!

Nije bilo davno, 23.mart 1999.godine. U suton, vraćam se sa službenog puta iz Užica. Kasno je, umoran sam, idem do Čačka pa na Mrčajevce i auto-putem za Beograd. Ne mogu i nemam snage da se vijam Ibarskom magistralom.

Na raskrsnici ibarske i puta ka Kragujevcu ljudi u uniformama, stoje pored vojničkih vreća i šatorskih krila punih stvari. Neki imaju i oružje. Polako se okupljaju. Mobilizacija je u toku.

Očekuje se....

Ulazim u Beograd, parkiram auto ispred zgrade. Iz moje zgrade izlazi žena sa detetom u naručju. Plače. Iza nje njen suprug sa dve pune torbe i ćebetom prebačenim preko ramena. Ulaze u auto i odlaze.

Uskoro će.....

Kroz nepuna dvadeset četiri sata, "Milosrdni" nas je "anđeoski" pogledao.

Pre toga su nam uljudno rekli: TO mora da bude tako. Hoćete li na teži ili lakši način? Hoćete li da "podmažemo" ili ćete "na suvo"?

Koga ćete vi, more bre, da ...? Nas? E pa neće moći, ove noći!

Znači na teži način? Dobro!

Okrenuli smo im leđa, svukli su nam pantalone i gaće, presamitili nas pod pravim uglom, a mi ponosno stisli, da im bude teže!

I bi šta bi!

Oni su svoj "posao" odradili, a mi smo navukli pantalone i ponosno vikali: "MI SMO POBEDILI!".

Sada "Milosrdni" "anđeoski" gleda sever Afrike.

p.s. Igi, hvala za onaj razgovor od pre par dana.

Vidimo se 13.marta 2053.godine

Od 12.marta 2003.godine više ništa nije bilo kao do tog datuma.

Znam, sada će svi koji čitaju ovo reći: evo ga i ovaj piše o streljanju premijera. Ni on nije ništa bolji od ostalih. Kao, sada se i on setio da piše kako je sa "Zoranom" bio na "ti", pio kafu u Mažestiku i bio njegov "najbolji" prijatelj.

Nisam i neću.

Nervira me što se pileći mozgovi negde oko 5.marta naprasno sete da je jednog dana u kasnu zimu 2003.godine ubijen jedan čovek, i na talasu "sećanja" na "Zorana" kreću iz mišijih rupa na svetlost dana da pokažu vaskolikom srpskom građanstvu da su živi i da "imaju šta da kažu".

Ni manje ni više, baš su ONI bili njegovi najmiliji, najbliži, ljudi od najvećeg poverenja, svojataju ga do granica imbecilnosti zarad jeftine i trenutne slave.

Sve to traje do 16.marta tekuće godine, a onda nestanu, nema ih nigde. Vrate se u svoje mišije rupe i krtičnjake da čekaju sledeći 5.mart. Pa ponovo isto.

Ko su ti ljudi? Zašto to rade?

Ne želim da pišem o njima, jer bi im time dao do značaja. Želim samo da napomenem da bi želeo da ih, ako ima kosmičke pravde, kada se razbole leči ona "napupela pionirka" iz Niša Slađa, koja "uči za doktora" u Niš(u) i koja "tako lepo recituje misli" Zorana Đinđića. Nisu bolje zaslužili.

Želim da postavim jedno pitanje: ko je ubijen tog 12.marta 2003.godine, Predsednik Vlade Republike Srbije, predsednik Demokratske stranke ili građanin Beograda i Srbije?

Ma koliko se lično politički ne slagao sa nekim postupcima gospodina Đinđića, tog dana se dogodila tragedija.Svima nama građanima Srbije se dogodila tragedija, osim onima gore-pomenutim što izmile početkom marta svake godine iz mišijih rupa. Njima je to došlo "kao dupe na nošu".

Kada neko ubije građanina, policija (zato je i plaćamo) treba da rasvetli sve aspekte ubistva, otkrije počinioce i motiv ubistva.

Kada neko ubije predsednika jedne političke stranke, pritom vladajuće stranke, policija (zato je i plaćamo) u istrazi MORA da predvidi i politički ugao gledanja na to ubistvo, zapravo ko bi od tog čina politički imao najveću korist.

Kada neko ubije Premijera, to prevazilazi sve do sada napisano i policija i država (a zato je i plaćamo) treba da rasvetli ubistvo do kraja.

Šta se nama desilo? Od 2003. godine do 2011.godine imamo polovičnu istinu. Zašto?

Zato što nekim ljudima ne odgovara da se zna istina.

Da li će se nekad saznati prava i puna istina?

Hoće, ali 2053.godine, kada se po zakonu bude otvorio disije.Kao i za Kenedija. 

A do tada, očekuje nas nekoliko dana pre do nekoliko dana posle svakog 12.marta tortura krtica i miševa.

VANREDNI BLOG - Pomozi mi kada mi je teško. Kada sam srećan mogu i sam da pevam

Kada je nama bilo teško, nudili su nam pomoć na razne načine: Evropa nam je davala "bespovratne" kredite, kredite sa "malom" kamatom, šargarepe, štapove, a nekad i bombe i osiromašeni uranijum....

Da ne grešim dušu, bilo je i onih koji su nam poklonili pare – te pare su uglavnom završavale na privatnim računima GUZONJA IZ ŽUTIH KOALICIJA.

Ali.... Kada ti neko poklanja srcem, ponavljam – POKLANJA, to uglavnom nije po volji tih istih guzonja.

Oni su nam poklonili ONO ŠTA NAM JE TREBALO, ali poslovično pošteni nisu davali novac nego:

• autobuse građanima Srbije,
• mamograf građanima Srbije,
• lekove, medicinsku opremu građanima Srbije,
• industrijske mašine i uređaje građanima Srbije.

Guzonje su morale samo da stoje pored njih, da se bezvoljno slikaju i rukuju, u nadi da će u ispruženom dlanu osetiti neku zgužvanu ili lepo presavijenu novčanicu. Ništa od toga.

E, sada nastaje zlo.

Ljudi koji su nama, građanima Srbije poklonili ono što nam život znači, voljom prirode i zle sudbine došli su u situaciju da se bore za biološki opstanak.

Tektonske ploče su se malo "poigrale", priroda je pokazala da je surova i desila se serija razornih zemljotresa i propratnih cunamija, koji su unesrećili naše dobrotvore.

Hiljade mrtvih, mnogo više povređenih, i najviše onih koji su ostali bez svega šta su imali u životu.

Naš prelepi predsednik je "utekao" samo pet sati pre zemljotresa. Nije im on doneo tu nesreću, ali ubuduće će svako ko ga pozove u goste posebno obratiti pažnju na izveštaje seizmologa, astrologa i baba-vračara. Čisto iz predostrožnosti.

A kakvi smo mi kada se nekome desi nevolja? Kada je bio zemljotres u Kraljevu, jedva smo umolili našu tada ne-rekonstruisanu vladu da ne naplaćuje "danak u krvi" sa dva poreza za SMS humanitarne poruke.

Hoće li se građani Srbije odužiti svojim dobrotvorima?

Volim ovaj moj narod, ma šta da se o njemu priča. Takvi smo, kakvi smo – nikakvi smo, ali imamo dušu i srce.

Počelo je bojažljivo sa porukama u knjizi žalosti u ambasadi Japana, najsiromašnija opština Prokuplje dala je koliko je mogla, Beograd mnogo više, ljudi uplaćuju na žiro-račune koliko mogu. Svi OD SRCA.

Neće nam se obraz crveniti, nećemo se obrukati.

A kada se ovo sve završi, i kada Japan stane na noge (a znali su Japanci i za mnogo gore katastrofe), ponovo će biti SRBIJA DO TOKIJA!.

TATA BRADA - "državnik" po meri Vlade

Rekonstrukcija Vlade je završena.

A bilo je natezanja nekoliko meseci. Hoće kaki, neće kaki, pa opet hoće, pa opet neće.

I na kraju se (u)kakila. Mislim na Vladu.

Turili su kilo maskare preko izanđalih bora, umesto punđe sada je 'ladna trajna, i to je to.

Narode, leba i igara.

Ode Mlađa. A taman se primio kao da igra fliper. Tiltovao i tiltovao. I na kraju je pretiltovao.

Tomica se kleo u pičmeni kršljen (pardon – kičmeni pršljen) da je naš zdravstveni sistem toliko reformisao da boljeg na svetu nema. Pa ipak, radi svoje sigurnosti, otišao u taj isti svet da se operiše.

Ode i Cobe Milosavljević. To je onaj što je malo-malo pa gurao kolica po supermarketima da dokaže da ima ulja, šećera i mleka. Čak je i za međunarodni Dan potrošača sebe i svoju porodicu pred kamerama častio tortom u MAXi-u. Mala plata pa je i torta bila mala.

Ode i čika Škudra. Pa sa kime će sada Krka da igra domine on-line preko laptopova na sednicama Vlade. Potražiće ga u Kini, jer kažu da će da tamo bude ambasador.

I večito uplakana Diana (nije tepih iz Stare Pazove) nego ministrarka finansija, isplaka se i ode.

Ko nam ostade? Mrka ojačao pre roka za još jedan resor. Žare (naplata profesorima po učinku) nenadano dobio zadatak da uj..be i nauku, Boži-Miki Mausu umesto nauke dadoše sektor brige o romima. Deda Mraz će pored funkcije da deli poklone voditi i finansije. Pa i treba, skupi su pokloni.

Lebac ide na 70 dinara, a baba se češlja. Nego, nije ovo tema.

Kada može Diana da plače, mogu malo i ja.

Osam godina sam gulio osnovnu školu da bi imao sve petice da lakše upišem srednju koju želim.

Četiri godine sam gulio srednju školu da bi imao sve petice da lakše upišem fakultet koji želim.

Na fakultetu sam poništavao lošije ocene da bi imao dobar prosek i da bi lakše našao posao po završetku studija.

Oprem, dobro (što kaže najbolji kolumnista u Srbiji Sale Jovanović).

I šta sam postao? Diplomirani inženjer mašinstva.

Kažete, pa što se žališ?

Nije za žaljenje ali nije ni za pohvalu, kada se uzme u obzir TATA BRADA.

TATA BRADA, samozvani Nikola Pašić, bio je student koji je demonstrativno napustio studije kada su ga obavestili da mu se jedan ispit zove MARKSIZAM. Čovek od ideala, svaka čast.

TATA BRADA je toliko zamrzeo taj fakultet da se zarekao da ga NIKAD NEĆE ZAVRŠITI.

I NIKAD GA NIJE ZAVRŠIO.

Ali to mu nije smetalo da postane predsednik Skupštine Srbije, jedno vreme v.d. Predsednik Republike Srbije, a sada ministar za kulturu.

KULTURO – EVE ME!

I to nije sve, TATA BRADA je u svom CV-u pod stavkom "zvanje" napisao: DRŽAVNIK.

Znači ovako: predsednik države je profesor psihologije, predsednik Vlade je magistar (ili doktor) nauka iz oblasti ekonomije, predsednik Skupštine je redovna profesorka na Medicinskom fakultetu, a ministar kulture je DRŽAVNIK. 

Vas troje gore pomenuti niste ni za Palilulac. Sedi - jedan. TATA BRADA vas je sve nadvisio. On je to što vi niste.

Lepše zvuči državnik od recimo (kako bi trebalo da piše), SREDNJA STRUČNA SPREMA.

Roditelji, da bi vam deca bila nešto u životu, recimo DRŽAVNICI, nemojte ih terati da imaju dobre ocene pre fakulteta, nemojte ih terati da studiraju, da se muče, dovoljno je da završe srednju školu i da postignu SVE U ŽIVOTU.

DRŽAVNIK – KAKO TO LEPO ZVUČE!

More – MARŠ!

Karađorđeva šnicla na Voždovcu

Ima ljudi kojima je obraz debeo kao đon. Genetika? Možda, ali više mislim da je pitanje ubeđenja.

U ovoj situacii, ljudi se hvataju za slamku da bi preživeli.
Sve ja to shvatam i razumem, ali zar je potrebno šlihtati se nekim ljudima do krajnjih granica.

Povod za ovo je jedan članak u VOŽDOVAČKIM NOVINAMA. Besplatne novine, dele se po ovoj beogradskoj opštini kako bi se građani iste informisali o dešavanjima bitnim samo za tu teritoriju.

Naslov članka: KARAĐORĐE PONOVO MEĐU VOŽDOVČANIMA!

Vauuuu. Naslov obećava. Autor članka je glumac Ivan Vučković. Nikad čuli? Ma to je onaj "mladi prota" iz serije koju šatro "urban svet ne gleda" SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA.

Hajde da vidim šta čovek kaže, možda se nauči nešto iz istorije Prvog srpskog ustanka, neka činjenica o junaštvu i hrabrosti Vožda serpskog? Možda su ga na Akademiji naučili nešto što nas po vaskolikim školama nisu? Znam da je Voždovac dobio ime po voždu Karađorđu, pa da naučim nešto – red je kada su novine besplatne.

Kad ono, moša! Prc-trica!

Citat: "Prvi čovek opštine, dr Dragan Vukanić, koga lično znam, pokazuje veliku hrabrost i kreativnost i čini sve što je potrebno da se ličnost koja se nalazi na najodgovornijem mestu Voždovca, nazove vođom u duhu velikih srpskih političara. Usuđujem se da kažem da ima energiju i viziju Karađorđa." Hvala Bogu završen citat.

Naprednjak o naprednjaku. Ja tebi vojvodo-ti meni serdare, a kakva smo .... to mi sami znamo (da budem i ja malo "načitan").

Znači lekar i predsednik opštine čiji inicijali krase nove registarske tablice svih službenih vozila opštine je KARAĐORĐE?

Da li to znači da će u sledećem deljenju karata Aca Vučić biti Miloš Obrenović? Ili možda neka druga istorijska figura?

Ako su ovako visoko krenuli da dele funkcije, šta će biti Toma Nikolić? Da neće da bogohule pa da ga upoređuju sa nekim od svetaca? Sveti Toma stiroporski?

Čemu sve ovo?