Počinjemo!

I u dobru i u zlu, uvek uz svoje prijatelje!

Jedna molba, dragi prijatelji. Molim vas da vašim prijateljima, kolegama, komšijama, rođacima i svim poznanicima kažete da je na radio talasima Nacionalnog radija S nekad postojala jedna emisija, nekad je postojala, a od danas je više nema.

Recite im da postoje dva čoveka, dva VELIKA ČOVEKA koji se zovu Darko i Marko.

Recite im da NACIONALNO RAZGIBAVANJE nije bila samo radio emisija, nešto što se sluša uzgred i u prolazu - to je bio pokret, glas poštenja i iskrenosti.

Nas preko 600.000 je to znalo i razumelo, a bilo bi dobro da i drugi to spoznaju.

Njima dvojici niko ne može oduzeti nas, ali ni nama NIKO NE SME ODUZETI NJIH!

Sve najbolje, Sorabijanci.

Daljinac - drug u nevolji

Došlo je vreme kada se pametni i obrazovani ljudi ne poštuju. Mnogo je važnije šta je izgovorila neka pevaljka, političar ili probisvet nego kada intelektualac prozbori koju...

Još iz vremena PALME i početaka PINK-a, postojale su emisije gde "ugledni pripadnici" džet-seta daju izjave na razne "visoko intelektualne teme" raznim nazovi Boško-Stanko voditeljima "sa visoko izraženim muškim hormonima". Kad-kad su to i voditeljke koje su bile opravdano odsutne "kada je Bog delio pamet".

Elem, u ovo doba neke emisije su zadržale tadašnji koncept a neke su evuluirale u talk-show formu sa scenografijom po ugledu na američke TV stanice.

U iščekivanju vesti na PRVOJ, odgledah nekakav EX-PLOZIV (ili EX-KLUZIV više se i ne sećam kako se emisija zove). Da sam juče umro danas bi mi bile nepoznate mudrosti iznete od strane "zvezda" tipa MS-SMOKI STOJANA koji ne razlikuje crnkinju od crnke, propustio bi da vidim ultra-mega-giga intervju sa Džejom (čovek je plakao pred kamerom) i neke pevaljke koja tvrdi da je sva pamet muškarca u novčaniku. Blago nama sa njima.

Emisiju žene koja je Saši Matiću, pevaču koji je slep od rođenja, pustila da peva karaoke, gleda preko milion ljudi. Emisija u kojoj se gošći-takmičarki postavi pitanje "da li je doživela orgazam kada ju je otac silovao" ima najveću gledanost u prethodnoj nedelji. Oprem, ljudi!

Ajde dobro, to su "lagane" emisijice gde se ljudska glupost dovodi do savršenstva. Ali, ima onih emisija koje se baziraju na pljuvanju drugih ljudi u iščekivanju njihovih reakcija. Kada se reakcija desi, to je materijal za sledeću pljuvačinu i tako u krug. Možda je sve to i dogovoreno, jer i voditelju (ako se "to" uopšte tako može nazvati) i "žrtvi" poraste rejting. A kako drugo da nazvem prepucavanje Ivana Ivanovića sa Bokijem 13, Jelenom Karleušom i sličnima osim dogovorenom pljuvačinom zarad rejtinga.

Problem nastaje kada se jedna strana malo "zanese" pa to iz šaljivog pređe u neke druge tokove. Incident sa "vređanjem" zapadnih nam susjeda od strane "malog debelog" prošao je smešno, jer je druga strana očigledno htela da zloupotrebi provokacije dotičnog. A da je moglo da bude svašta - moglo je, jer ma koliko taj čovek bio šaljiv i simpatičan izgovoriti da neko treba da ubija nekog nije baš simpatično ni šaljivo. I nas su bombardovali, pa se niko od nas nije smejao niti podsmevao. Umesto toga, čovek - predstavnik jedne ničim prozvane političke stranke manjina pokušao je da izvrši medijsku promociju, ali je iz studija izašao  "izgubljen u vremenu i prostoru".

Zezati se sa Krkobabićevim godinama može da bude smešno, ali meni ni najmanje nije smešna činjenica da je potpredsednik Vlade zemlje u kojoj živim čovek u toliko poznim godinama.

Šta se dešava kada takvi "voditelji" nalete na zid – tačnije kada pogreše u proceni koga da pljuju pa dođe do neželjene reakcije. Sva sreća pa je "mali debeli" udario u stomak Nenada Čanka, pa je na "šaljivu" konstataciju da je Čanak bangav u jednu nogu, od imenovanog dobio kvalifikaciju da je "mali bangav u obe noge". I šta sad? Sad više nema šala sa Čankom. Prpa? Ne, samo da se zna da je Čanak pametniji i lukaviji od svih dvadesetak pisaca scenarija koji "malom debelom" šapuću fazone na bubicu.

Sreća pa su izmislili daljinac! Klik-i promeniš sebi život. Kao u stara dobra vremena, svake subote u 12.30 sa ćerkama sam  gledao "NA SLOVO NA SLOVO". Čujem da se i Branko Kockica proračunava (traži sponzore) da počne snimanje novog serijala. Izgleda da ima šanse da se u Srbiji nešto pametno vidi na televiziji.

GAZELA – radovi su u toku

Prolog: ovaj tekst posvećujem mojim prijateljima: jednom zaboravnom iz Batajnice, jednom zaljubljenom iz Loznice, jednom iskrenom i poštenom iz Sjeverina, jednom "morskom plodu" iz Mirijeva, i jednom Duletu koji ustvari i nije Dule.  Drugari, SLEDEĆE GODINE U OVO DOBA BIĆEMO MILIONERI!

Kada su je projektovali, nisu računali da će je Beograd prerasti. Nisu računali da će broj automobila koji dnevno prelaze iz starog dela u novi deo Beograda i obrnuto, biti toliko veliki da će ona postati usko grlo saobraćaja. Nisu predvideli da će jedan od beogradskih brendova poput prelepih beograđanki, splavova, Skadarlije, Knez Mihajlove i letovanja na Adi Ciganliji, postati i saobraćajni kolaps na Gazeli. Skoro pa turistička atrakcija.

Četrdeset godina u nju nije ulagano i nije ni čudo da je propala - do te mere da  nije bezbedno prelaziti je.

Gradska vlast je donela odluku da se Gazela rekonstrujiše, da se omogući normalan prelazak reke i za ljude i za vozila. Naravno da obilaznica još nije u potpunosti gotova, pa je još jedna "turistička atrakcija" postao "ruski rulet" od ostružničkog mosta do petlje u Batajnici. Koliko je tu ljudi izginulo, to više niko i ne broji.

Dadoše nam kredit za obnovu Gazele, a da guzonje iz Puteva Srbije nisu ni pročitali uslove kredita kada su ga potpisivali. 

 

A uslovi su bili da se romi, smešteni u karton-sitiju, smeste u čvrsto građene objekte, svakom od njih da se omogući minimum 7,5m² životnog prostora (tu se ne računa mokri čvor, hodnici, terasa), da se svima daju lične karte, kome treba i pasoš, da se punoletni zaposle, a maloletni odškoluju. I to sve mufte!

U normalnim zemljama, to bi bilo normalno, ali Srbija definitivno nije normalna zemlja.

Vi koji čitate ovaj blog, molim vas da se javi onaj koji ima više od 7,5m² životnog prostora (ne računajući pomoćne prostorije), ko ima stalni posao i kome se deca besplatno školuju.

Gradonačelnika potpuno podržavam, jer je zauzeo čvrst stav da to neće uraditi jer je preskupo. Banka nam neće dati 25 miliona evra kroz poslednju ratu kredita. Da li će ta ista banka da traži povraćaj novca kojeg je do sada dala, to ne znam, jer smo mi De-Facto strana koja je prekršila Ugovor.

Izlaz je u novom zaduživanju grada Beograda, a taj dug će vraćati naša deca i unučići. A moglo je da se u startu odigra pametnije – da je bilo pameti.

Šta je zaključak cele ove priče? Zaključak je da ukoliko prosečan građanin zemlje Srbije želi da DOBIJE stan, platu i školovanje za decu, ličnu kartu i pasoš - sve što savremen čovek na zapadu ima, dovoljno je da na smetlištu nađe poveće kartonske kutije, nekoliko greda i malo najlona i da od toga napravi udžericu.

I naravno, najvažnija stvar – da tu skalameriju postavi na trasi KINESKOG ili nekog drugog budućeg mosta, tu se smesti i da čeka. Brzo će biti preseljen na Dedinje, uz izvinjenje (joj što ovi naši vole da se izvinjavaju) što baš neće biti Užička ili Tolstojeva ulica.

Zašto i kako političari zloupotrebljavaju uspeh Novaka Đokovića

Skoro dvadeset godina mukotrpnog rada, isto toliko godina teškog odricanja njegove porodice kako bi sinu obezbedila uslove da dokaže i pokaže svoj talenat, dobilo je svoju krunu proteklog vikenda. Novak Đoković je postao najbolji teniser na svetu.

Dete koje preko dana ide u školu i mukotrpno trenira a noću se igra jer za igru preko dana nema vremena, roditelji koji su sebe žrtvovali zarad uspeha deteta, čak i od zelenaša pozajmljivali novac da sinu omoguće sve što je potrebno, upornost i želja da se postane neko i nešto u životu, ljubav i sloga u porodici, sve su to one hrišćanske vrednosti koje su kulminirale prethodnog vikenda.

Zato mi je drago što konačno moja deca ali i sva deca u Srbiji, moja i svaka druga porodica u Srbiji imaju model i šablon kako porodica treba da se ponaša i da je najveća ljubav upravo ljubav prema vlastitoj deci.

Svima nama je zaista bilo potrebno da barem na trenutak izađemo iz okrutnog života i zle stvarnosti, u neku oazu ljubavi i sreće. Zato je Srbija proključala, slavila uspeh svog novog heroja, zato su sinoć ulice bile pune srećnih i nasmejanih ljudi. Sve ovo je došlo kao melem na ranu napaćenih duša koje ne znaju šta ih čeka već sutradan – da li će imati novca za hranu, da li će se sa posla vratiti pre kraja radnog vremena jer će dobiti otkaz, i slično.

Otuda me užasno nervira (ne)ljudska drskost pojedinih naših političara i mahera političkog marketinga, koji ovaj istorijski trenutak za naš narod i pozitivnu energiju koja nas je zapljusnula, uspešno zloupotrebljavaju za prikrivanje mešetarenja i političkih krahova.

Da li ste gledali dnevnike na televizijama ovih dana? Ako jeste onda vam nije promakla činjenica da su neke važnije vesti saopštavane na brzinu i u što kraćem obliku, umotane u teniske oblande. Vrhunac cinizma je bio sinoć kada je voditelj drugog dnevnika RTS-a saopštio da je smanjena pozitivna lista lekova koje možemo uzeti na recept, ali da je  "pravljena u stilu Novaka Đokovića". Aman ljudi, zašto to?

Zato što su naši dragi političari "detetu dali čokoladu pa dok je ono jelo saopštili su mu da mu je umrla majka"!

Opijenost srpskog naroda uspehom Đokovića leglo je "kao dupe na nošu" da se odradi nekoliko krupnih stavki. Prva je "istorijski dogovor" Beograda i Prištine. Drugim rečima, a neka neko proba da me demantuje, ovim dogovorom je Srbija priznala činjenicu da na prostoru Balkana postoji jedna nezavisna država koja se zove Kosovo.

I Srbi to progutaše, uz bekend i forhend, a da i nisu znali šta se desilo.

Druga činjenica koja ide u prilog "pilećem pamćenju" našeg naroda je događaj u sudnici Haškog tribunala, gde je Ratko Mladić izbačen iz suda (na silu) jer je tražio da ga ispoštuju toliko da ga umesto nametnutog advokata brane dvojica koje je sam izabrao. Čak i u najgorim izrežiranim sudskim procesima, okrivljeni ima pravo da izabere sebi advokata. Ovaj to nije imao, pa kad se pobunio – došle čike u plavom i iznele ga! 

Ma šta mislili o Mladiću i njegovom "autorskom opusu" tokom rata u Bosni, Srbija se odrekla jednog svog građanina. Čisto da ne prođe nezapaženo, Hrvatska je platila iz državnog budžeta 32 miliona evra odbranu i najbolje advokate za Antu Gotovinu, i platiće još koliko treba.

Da završim u sličnom tonu, a da se ipak držim teme. Vi  gospodo političari što ste "najsrčanije" navijali za Novaka na terenima Vimbldona, da li ste se možda zapitali koliko je Srbija pomogla, tj. da li je išta pomogla porodici Đoković i samom Novaku, pa da sada imate tapiju na njegov uspeh i da njegov lični uspeh proglašavate uspehom Srbije? Niste dali ništa, i nećete dati ništa.

Da li mislite da je Novak jedini "Novak" u Srbiji? Izgleda da ste toliko glupi pa ne vidite da nije. Ima još talentovane, vredne i poštene dece kojoj treba podrška za put ka vrhu. Šta ćete učiniti? Sačekaće te da njihovi roditelji dignu kredite, da prodaju sve što imaju zarad finansijske podrške svojoj deci, pa kad ona nešto uspeju – učiniće vam veliku čast da se slikaju sa vama.

Sram vas bilo, gospodo političari, i sram nek je nas što vas trpimo.

Ejmi Vajnhaus i Čelzi Hendler po drugi put među Srbima

Videli smo da se "širenjem nogu pred kamerama" može zaraditi oko 100.000 evra. Jedina zamerka je što je sve to trajalo preko sto dana, i nije se takoreći mnogo toga moglo videti.

Za mnogo manje vremena više nego duplo se može zaraditi održavanjem koncerta pred "ludim Srbima". Tako nešto je uspela Ejmi Vajnhaus, žena-vinoteka pre neku nedelju na Kalemegdanu.

Dakle, došla – uzela apanažu od 250.000 evra – od sreće se napila – pa odbauljala malo pred dokonim Srbima – i otišla kući.

Nju nije bilo sramota što je to radila pred "kremom" našeg društva: Čedom, Đilasom, Mlađom, Božom Đelićem, Šuletom... Oni i onako nisu kupili karte, već su ih dobili na poklon.

E sad, jedan što je za mufte bio na "koncertu" usudio se da taj isti hepening kritikuje, i to preko sajta veoma popularnog u Americi, nekakvog fejsbuk-a. Usudio se da napiše da je koncert bio katastrofa.

Posle prvobitnog šoka u Americi da "ludi Srbi" uopšte znaju da postoji fejsbuk a kamoli da ga koriste, na jednom televizijskom kanalu rejtinga kablovskog TELESHOP kanala, jedna bivša porno glumica u svojoj TV emisiji rejtinga ARENA BOKI 13, osula je drvlje i kamenje po "ludim Srbima" i osobito njihovom krem-predstavniku izvesnom Šuletu.

I bi šta bi! Njen rejting se popeo do granica da je postala najpopularnija među našom dijasporom u Americi. Pročulo se za izvesnu Čelzi Hendler i van granica USA, naročito u zemlji koja se nalazi između Uzbekistana i Azerbejdžana, a zove se Srbija. Toliko o inteligenciji voditeljke.

A naš Šule? Šule se veoma potresao, toliko da je zamalo izveo na ulice tenkove sa sve šustiklama, i avione za zaprašivanje komaraca. Ko bre njemu da vređa borbenu gotovost, a?

"Izvinite, najponiznije se izvinjavamo što Vas uznemiravamo, ali Vaša sunarodnica Čelzi..." - tako je verovatno glasio oštar i nepokolebljiv demarš Vučka Sunđer-Boba ambasadi Amerike.

I na kraju – ništa! Niti su se Ameri mnogo potresli, niti su konačno uspeli da lociraju tu "genocidnu Srbiju" negde na atlasu. Koji će im đavo, imaju oni drugih problema.

A mi? Mi poručujemo gospođici Čejsi: Sad kad Nole osvoji Vimbldon, naučićeš ti gde je Srbija!

Ako nas to ne spasi iz ove septičke jame, ništa neće!