Nisam neki ljubitelj kafanskog života, ali priča o politici se zapravo baš tu najbolje vodi. Tu je atmosfera opuštenija, što zbog društva, što zbog sadržaja čaša i čašica koja čoveku dozvoljava da misli i kaže ono što u nekim drugim situacijama nije "u prilici".
Elem, "skupilo se društvo staro" povodom koji je ne spojiv za ovaj tekst, te ga zato i neću spominjati. Krenula priča o poslu, porodici, krizi, plati (šta je to plata?), i dođosmo do politike.
Kako smo generacija koja se seća i nekih bezbrižnijih dana i boljeg života, a znajući koje mi je političko opredeljenje, u jednom trenutku "sedoh za đačku klupu" i moradoh odgovarati na neka zanimljiva pitanja. Sam protiv svih, ali se nisam predavao.
Krenulo rešetanje i uzduž i popreko, od Golog Otoka do štafete mladosti, od petogodišnjih planova do pruge Beograd-Bar. Pitanje za pitanjem, odgovor za odgovorom, sve do jednog trenutka.
- "Šta je rekao drug Tito?" - beše pitanje.
- Kako šta je rekao, pa rekao je "čuvajte bratstvo i jedinstvo..."
- Ne! 'ajde dalje.
- "Tuđe nećemo svoje ne damo."
- Ne! Pojma nemaš, neznalice.
Stvarno, iz peta i iz malog mozga pokušavam da izvučem i setim se nekog citata koji je važan, ali na svaki pokušaj odgovor je isti: NE, pojma nemaš.
- Predajem se! Hajde GOSPODO, naučite me šta je rekao DRUG Tito!
- Pa rekli smo ti, smoto smotana, nekoliko puta.
- Ne shvatam, šta ste mi rekli?
- Tito je rekao NE!
Priznajem da sam bio zatečen. Tačno, Tito je rekao NE! Prilično posramljen što nisam znao odgovor, ali i u sebi veoma ponosan na tu reč – NE!
Poznavaoci istorije perioda od 1945.godine na ovamo se sećaju barem jednog Titovog NE. Kome je rečeno, zašto je rečeno, i šta je usledilo (osim Golog Otoka) posle toga.
Početkom ove godine još jedan političar je rekao NE, i to onima koji su hteli da prirodno bogatstvo njegove zemlje bude u rukama tih ljudi. Rekao je NE Francuskoj, Americi i Britaniji koje su htele da nastave eksploataciju nafte i hteo da se okrene Kini i Rusiji – tako barem glasi ne zvanična verzija.
Zvanična verzija je: "..... uvođenje demoktratije, slobode govora i mišljenja....."
I onda su razni pacovi krenuli u pohode. Da li se budućnost zna? Zna se, jer je predsednik vlade jedne od zemalja koje su vodile taj rat rekao " da je intervencija u Libiji ulaganje u budućnost"!
A da li se sudbina pukovnika Gadafija zna? Lično mislim da se ne zna. Zašto? Zato što snimci okrutnosti prema jednom čoveku koji neodoljivo podseća na Gadafija, loš kvalitet video snimaka, ponašanje sajta YOUTUBE koji je do sada klipove sa najmanjim mogućim stepenom nasilja odmah zabranjivao a sada ostavlja snimke čerečenja, silovanja i pucanja u telo jednog čoveka, oglašavanje Haškog tribunala po pitanju načina na koji je taj čovek ubijen, sve to me navodi na misao da je u pitanju dvojnik. A budimo realni, svaki političar tog vremena i kalibra je imao "kaskadera".
Na kraju, da se vratim na početak – u kafanu. Dođoh, videh, popih, ne pobedih ali saznah nešto što mi je bilo pred nosom ceo život. Vreme je da pametni ljudi barem jednom u životu kažu – NE! A posledice – posledica će biti zavisno od toga koliko ima pametnih ljudi!
