Biće skoro propast sveta...

U zemlji Srbiji najunosnije zanimanje je biti POLITIČKI ANALITIČAR. Ne prođe dan a da se na nekoj od televizija ne pojavi neki takav (ili u formi dvojca bez kormilara), pa kad krene da prosipa pamet, čoveku ne preostaje ništa drugo nego da blagosilja onog što je izmislio daljinac.

Ima onih koji su na budžetu Vlade, onih koji su na platnom spisku opozicije a ima o onih (što Šešelj kaže) stVanih pVaćenika i domaćih izdajnika. Koga god da slušam pripadne mi muka.

Postoje i oni koji nisu razvrstani ni u jednu od tri gorepomenutih "sorti". To su analitičari teorije zavere. Sticajem okolnosti oni se retko kad pojavljuju na televiziji jer posle njihove seanse svako ko ih sluša zažali što se uopšte i rodio.

Pod izgovorom da znaju sve, i šta je bilo i šta će da bude, ispovedaju svoju "veru" najčešće po tribinama i javnim skupovima. Umesto da govor drže za govornicom, najčešće se opredeljuju da stoje ispred "mase" i glume one američke sveštenike novoverce koji svoje "stado" usmeravaju u jedinom pravom smeru. ALELUJA - ALELUJA!

Pre nekoliko dana sam imao priliku da prisustvujem jednom takvom skupu, održanom vezano za jednu ljudsku i humanu temu. Do obraćanja dotičnog, sve je bilo na izuzetno visokom nivou, da sam bio ponosan što sam prisutan. Ali, dođe red da sam ponos zamenio strahom, sramotom i stidom.

Đipi čovek na noge lagane i krene u ofanzivu. Prvo nam naredi da ustanemo i održimo minut ćutanja za jednog čoveka koji je živ, a pošto vide da "stado" nije poslušno brzo se izvadi da je to minut ćutanja za sve nas koji ćemo uskoro da umremo. Početak koji obećava, zar ne?

U nastavku seanse saznao sam ko je zašto i kako ubijen, kad će koga ubiti, ko će koga ubiti, čime će koga ubiti i kako ću i kad ja biti ubijen! Nažalost, tribina je bila u kasne sate pa ne stigoh isti dan na za sebe poručim pokrov i sanduk, a kao za baksuz sutradan je bila nedelja, pa mi šoping propade na pravdi Boga.

Ma koliko navodio šta sam od dotičnog to veče čuo, plašim se da ću izazvati smeh kod ljudi koji ovo čitaju, a ne strah koji sam osećao slušajući "propovednika". Zaključak je jedan - uskoro će nas biti samo pola milijarde na Zemaljskom šaru - svi će d'izginemo i da bidnemo ubiveni, a ostatku nek je nazdravlje.

Da se uozbiljim, ma koliko ovo sve izgledalo "zabavno". Svestan sam da postoje i formalni i neformalni centri moći, svestan sam da ima ljudi koji igraju tetris sa našim životima, da hrana i voda koju unosimo u sebe nije ni malo zdrava, da se ubacuju razni virusi kako bi se farmako-mafija održala u moćnom stanju.... Svega sam toga svestan, ali da će biti skoro propast sveta - u to baš nisam siguran. 

Svako koga je istorija nečemu naučila (a pogotovo nas koji imamo decu u školi i prinuđeni smo da je ponovo učimo zajedno sa njima), zna da sve što nam se sada dogadja - događalo se i našim precima, uz tu razliku što oni nisu imali sredstva komunikacije kao mi sada (internet, telefoni, satelitske veze). Bilo je i kriza, i ratova, i seoba naroda, cepanja i nastajanja država, bolesti i smrti... Bilo je svega, i biće ponovo svega i svačega. Čovek samo treba da se potrudi da ostane normalan, da sačuva svoju porodicu i svoje zdravlje, a svi mogući analitičari neka rade ono "za šta su plaćeni".

Nasilje u školama

A kao da ga do sada nije bilo - bilo ga je i to dosta, ali se krilo iz nepoznatih razloga. Isto kao što se krilo da ima ubistava i samoubistava u vojsci, pa su se svi tobože začudili kako poginuše dvojica gardista u Topčideru.

Svi mi koji imamo decu znamo da nasilja u školama ima - četvrtaci terorišu prvake otimajući im užinu, osmaci terorišu petake skidajući im patike. Kako tehnika napreduje, tako napreduju i motivi za nasilje - otimaju se mobilni telefoni i uređaji za preslušavanje muzike.
Nasilje među đacima se dešava kada neko neće drugome da "pomogne" da isfolira na pismenom pa uradi samo svoje zadatke a neće da pošalje "puškice" najvećem "baji" u odeljenju, kada neko neće da se prikloni kolektivnom bežanju odeljenja sa časa za koji je najavljen pismeni zadatak.
Nasilje se dešava i iz zavisti kada nekoliko devojaka simpatiše jednog dečaka, a drugi ni pored raznoraznog "muškog" ponašanja ne mogu da budu u centru pažnje lepšeg pola. Nasilje se javlja i iz zavisti ako je neko dete uspešno i u redovnoj školi ali i u muzičkoj i u nekom sportu.

Zaboravio sam neke primere - pa dopunite ako vam nije teško, biće od koristi onima koji čitaju ovo.

Šta roditelji rade kad saznaju za nasilničko ponašanje svoje dece? To niko do sada nije objasnio, jer se svi novinski članci baziraju na izjavama roditelja čija su deca bila žrtve nasilja.

Neki od njih čute, nemaju snage ni znanja da reaguju, pa tako puste svoju decu da ih "voda nosi" u nepovrat. Drugi opet pokušavaju da krivicu svale upravo na decu-žrtve, pravdajući se time da su njihova deca zlato ali da su izazvana da reaguju nasilno.
Ima i onih koji nažalost, zbog surovosti kapitalističkog društva u kojem živimo, svoju decu viđaju vikendom i praznikom, jer rade i po tri posla paralelno kako bi porodici obezbedili egzistenciju.

Ima i jedna sorta specifičnih roditelja koji zapravo dozvoljavaju svojoj deci da se ponašaju nasilno. Upornim dolascima u škole, donošenjem raznoraznih poklona profesorima i razrednim starešinama, nekad i direktorima, ti roditelji stvaraju "prijateljsku" atmosferu među predavačima svog deteta, tako da isti ne smeju da burnije i oštrije reaguju u slučaju da se dete osili. Takvo dete postaje "centar sveta" i za roditelje i za školu, može da radi šta hoće a da NE SME da bude kažnjeno. Dete postaje MALI KABADAHIJA, sve zahvaljujući ponašanju roditelja, i to se često dešava kod dece razvedenih roditelja.

Supruga i ja decu vaspitavamo tako da se sama moraju izboriti za sebe i svoja prava u životu. Moja deca znaju da ukoliko urade nešto dobro u školi (dobra ocena, pohvala profesora, nagrada za neki aktivnost i slično) biće nagrađena sa naše strane u granicama mogućnosti. Ali ukoliko naprave neku glupost, ja kao njihov tata  NEĆU doći u školu sa skupim parfemom za razrednu, bomboljerom za direktorku i slično da molim i ponižavam se od izvinjavanja. Vaspitavam ih tako da se sama bore ali i da sama snose posledice za svoje gluposti ukoliko ih učine. Smatram da takvim načinom učim svoju decu da se formiraju kao ličnosti i da kasnije kad odrastu budu spremna na razne prepreke i probleme koje ih čekaju u životu.

Možda grešim ali možda i ne. Uostalom, videćemo šta će biti rezultat ovakvog vida vaspitavanja kada moja deca i deca roditelja koji su inventar u školi, uđu u ono što se zove realan život.

Đilasove ćuprije

Svako ko je barem jedan sat boravio u Beogradu u poslednjih desetak dana (a ovo pišem 03.novembra 2011.godine) video je da je ovaj grad u svojevrsnoj ne humanoj saobraćajnoj blokadi. Gužve su neopisive, a za najobičniju relaciju od Vuka do centra grada potrebni su konjski živci.

Moj bivši kolega i bivši student-prodekan, završeni student smera avio-kosmo-tehnike na Mašinskom fakultetu gradi na sve strane - za sve pare! Beograd je jedno veliko predizborno gradilište.

Da se odmah razumemo, javno podržavam da se grade novi mostovi, vrtići, parkovi, igrališta za decu, ali pošto ja kao i svi vi poreski obveznici to finansiramo, tražim da se čuje i moja reč.

Žurba da se sve što je zacrtano izgradi kako bi se u vremenu zvanične predizborne kampanje i izborne tišine to sagrađeno otvaralo i vrpce presecale, poštenom čoveku i građaninu počinje da ide na .... živce (da ne upotrebljavam "onu" reč). A nije u pitanju samo Beograd, već svi gradovi u kome je na vlasti žuta koalicija.

Žalosno je što se vladajuća vrhuška u mentalnom sklopu nije pomerila od zime 1990.godine i prvih višestranačkih izbora - misle da će nekoga fascinirati otvaranjem novih objekata u toku izborne tišine. Moraju biti svesni da, ma koliko dobru nameru imali da Beograd dobije još jedan most i da obnovi urušenu Gazelu, ovime što rade prave kontra-efekat i sebi daju auto-gol.

Ljudi besne, psuju, kunu, oni u automobilima proklinju dan kada su stali na pumpu i sipali gorivo, a oni u autobusima gradskog saobraćaja čas kad su u njega ušli. Sve stoji ili se pomera brzinom kornjače. Humana potreba ljudi da pređu iz starog u Novi Beograd sprečava se jer su neškolovani "stručnjaci" tako usmerili saobraćaj da se u jednom smeru ne može, a u drugom se može postaviti krevet na sred ulice i dremnuti - nigde nikoga.

Za ovo "hapšenje" Beograđana bi neko trebalo da odgovara - barem da bude smenjen. "Sima-kosmos iz dalekog svemira" je preventivno dao intervju da su Beograđani jako strog poslodavac, i to je u pravu. Sada je na njemu da kazni one zbog kojih ti poslodavci najčešće "spominju" upravo njega i njegovo "porodično stablo".

Ne ulazim u to koliko sva ova zanimacija oko mostova košta, jer nemam proverene podatke (nisam kao onaj Vučić iz SNS-a da mislim da sve znam), i zato ne postavljam to pitanje, tražim samo da prestane "sex u pasivnoj pozi" kome smo izloženi a za koji smo platili unapred i mi i naši nerođeni potomci.