Sveti Sava, tri pobede i MIRAKUL

Sveti Sava po ko zna koji put među Srbadijom.

Ovogodišnji praznik se slavio drugačije – ili ispred ekrana TV prijemnika ili u beogradskoj Areni na rukometnoj utakmici između reprezentacija Srbije i Hrvatske, i na kraju na trgovima svih većih gradova gde žive Srbi.

Hronološki počelo je sa tenisom, gde je Novak Đoković junački i hrabro pobedio i plasirao se u finale jednog od najvećih svetskih teniskih turnira. Zatim su popodne vaterpolisti isto tako junački oduvali Italiju i plasirali se u finale evropskog prvenstva. Na kraju – kao tačka na I, u prepunoj beogradskoj Areni rukometaši su vojevali bitku i veličanstveno pobedili zapadne nam sus(j)ede, inače svetsku velesilu u tom sportu, i ušli u finale evropskog prvenstva u rukometu.

I sve to na jedan od najvećih srpskih praznika – Svetog Savu 14.januara po starom i 27.januara po novom kalendaru.

Sve ovo na gomili predstavlja jedan snažan sedativ za građane ove ničim izazvane zemlje i povod da se zaboravi jad i čemer u kome živimo, začinjen divljanjem huligana po Novom Sadu. Novine su pune lepih vesti (konačno), ljudima se vratio osmeh na lice, oseća se pozitivno naelektrisanje koje će potrajati još barem do nedelje kada će ova polufinala dobiti epiloge u rezultatima finala.

Sajtovi društvenih mreža su preplavljeni statusima posvećenim ovim sportskim uspesima, neki čisto sportski a neki obojeni politikom ("sada će Tadić morati tri puta da se izvinjava"), a jedan (nažalost) mali broj statusa posvećen Svetom Savi. I ima još jedan status – MIRAKUL.

Taj status je po meni pobednički status. Evo i zašto: uspeh u sportu je došao i proći će, teško da će se u skorijoj budućnosti tako lepo poklopiti tri takve pobede. Praznik Sveti Sava je bio i biće svakog 27.januara dok je Srba, to je činjenica.

A MIRAKUL? Tačnije MIRA(je)KUL - taj status je bio i pre ovog značajnog dana, biće i posle i navijam da bude dok je Mire i Marka. To je ljubavni status mog prijatelja Marka koji voli svoju verenicu Miru, to je poruka koja je za njih dvoje važnija i od Noleta i rukometaša i vaterpolista, to je poruka njihove sreće i ljubavi.

To je (gotovo) jedini status koji se razlikovao na društvenim mrežama u Srbiji od svih ostalih, jak da nadmaši sve ostale jer su svi ti ostali statusi na žalost prolazni i pamtiće se vrlo kratko.

Zato ja navijam za MIRAKUL!

Deca (NE)treba da budu živa i zdrava

Čudne stvari se dešavaju ovih dana. Veliki broj porodica je u ozbiljnom problemu jer pojedini članovi njihove porodice od 1.januara 2012.godine nemaju zdravstveno osiguranje. Najžalosnije je što su to uglavnom deca.

Mnoge firme u Srbiji nisu u mogućnosti da plate doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, pa nadležni državni organ ne izdaje evidencione nalepnice za zdravstvene knjižice (narodski rečeno - ne overava ih).

Prošle godine su, radi uštede vremena, mnogi zaposleni dobili markicu sa rokom važnosti do kraja 2012.godine, što nije bio slučaj sa dečijim knjižicama koje su važile do kraja 2011.godine. Sada se dešava da, i pored toga što firme nisu uplatile socijalno, roditelji imaju (fušerajski) overenu knjižicu a deca nemaju.

Izlaz iz ove situacije je da se nameti izmire a to retko koja firma može.

Bukvalno se izazivaju socijalni nemiri jer su ljudi ucenjeni - ako hoćete da vam bolesno dete lečimo, kažite gazdi da uplati doprinose ili platite iz svog džepa (osim hitnih slučajeva).

Zašto sam se uhvatio ove teme? Pre dva dana sam službeno boravio u jednom preduzeću u gradu na krajnjem jugo-istoku naše nam "države". U sred obilaska kruga firme, u jednom trenutku smo se primakli kapiji, gde je sa spoljne strane pored izdrnale Lade pune male dece stajao jedan čovek. Krajnje kulturno je dozvao direktora firme i pitao: "Imam sedmoro dece, porazboljevala su se, moja zdravstvena knjižica je važeća a njihove nisu, iz Doma zdravlja su me vratili i rekli da vas pitam kako da lečim decu."

I ja kao gost i domaćin-direktor samo smo se tužno pogledali. Ja sam se iz pristojnosti udaljio od njih dvojice razmišljajući kako će moj kolega da reši taj problem. Iz daljine sam gledao sedam malih glavica koje se promaljaju kroz musave prozore ruskog "sportskog tenka model-1976".

I nije ta firma jedina koja nema novca za doprinose, i nije taj mučeni otac sedmoro dece kriv za tu situaciju, niti je on jedan od retkih čija deca ne mogu da se leče osim ako se ne plati keš-lova za pregled.

Ako je to problem onda problema nema. Para nema ni u džepovima roditelja ni na računima firmi - tako da ostaje da se ljudi mole gospodu Bogu da im deca budu zdrava. Uostalom, ovakvoj Srbiji i ne trebaju živa i zdrava deca, i onako nema čime da ih 'ranimo.

Predizborni slogan za 2012.godinu

Počinje izborna kampanja u zemlji Srbiji, Srbiji zemlji da prevrne i da druga postane sudija.

Dobar izborni slogan nekoj političkoj stranci može da donese veći boljitak od celokupnog prethodnog četvorogodišnjeg "rada na terenu" i u "bazi".

A naš narod, dobar i pošten, doduše sa relativno pilećim pamćenjem, voli da čuje nešto lepo, zvučno, jako!

Da se podsetimo dosadašnjih slogana pod kojima smo izlazili na izbore:

1990

SPS: "Sa nama nema neizvesnosti"

DS: "Vreme je, prelomite pametno"

SPO: "Snaga, pobeda, obnova"; "Sutra počinje odmah"

1992

SPS: "Srbija se saginjati neće"

SRS: "Gde su srpske zemlje tu su srpski radikali"; televizijski spot SRS-a za izbore 1992. godine bila je pesma "Marš na Drinu"

DS: "Vratiti osmeh Srbiji"; "Možemo, hoćemo bolje"

SPO: "Sa nama nema sankcija"

GSS: "Pobedimo u miru, građanska svest, građanska savest"

1993

SPS: "Tako treba"; "Kad bolje razmislimo, svi smo mi pomalo socijalisti"

SRS: "Mi se nismo promenili"; "Mi dolazimo"

DS: "Pošteno"

DSS: "Zrelo je"

Depos: "Ima šanse, ima, ima"; "Depos daje reč"; "Glas nade"; "Da živimo kao sav normalan svet"; "I ovo je Srbija"

1996

SPS: "Idemo dalje"

SRS: "Vreme je"; "Izaberimo najbolje"

JUL: "Lepo, lepše, levo"; "Glasaj za sebe"; "JUL je kul"; "Kevo, ja ću levo"

ND: "Evo ruke"; "Zbogom oružje"; "Da ne bere onaj koji ne sadi"

DSS: "Verni vama, verni istini, verni sebi"

Koalicija "Zajedno": "Zajedno"

1997

SPS: "Što jes jes, najbolji je SPS"; "Za Srbiju"; "Promene"; "Za bolji život, budućnost Srbije"

JUL: "Jedinstvo različitosti"

ND: "Za Srbiju u plusu"; "Za Srbiju na Zapadu"; "Srbiju Srbijancima"; "Selo bez poreza do kraja veka"

SPO: "Srbijo izađi"; "Sve za Srbiju"; "Ljubav, vera, nada"

SRS: "Mi dolazimo"

Antiizborna kampanja bojkotaša:

DS: "Budi hrabar reci dosta"; "Ajmo, ajde svi u bojkot"; "Bojkotujmo ove da dobijemo nove"

DSS: "Bojkot moj izbor"; "Znam za jadac"

GSS: "Nepošteni izbori lopovska vlast"

DHSS: "Ujedinjeni na izborima, ujedinjeni u bojkotu"

2000

SPS: "Obnova, razvoj, reforma"; "Idemo dalje, u nove pobede"; "Uvek kad vam treba mi smo tu"; "Ugovor s narodom"

JUL: "Istina"; "Reforme"

SRS: "Mudrost, hrabrost, poverenje, pamet, znanje, poštenje"; "Danas Zemun, sutra Srbija"; "Mi dolazimo – SRS"; "Radikali, snaga naroda"; "Svoj na svome"; "Uvek uz svoj narod"

SPO: "Vojislav Mihailović, naš čovek"; "Vojislav Mihailović, čovek pomirenja"

DOS: "Jedinstvo, pobeda, promene"; "Lična skromnost i poštenje"; "Briga za državu i naciju"; "Vojislav Koštunica, čovek iz komšiluka"

Otpor: "Narod je otpor"; "Otpor, jer volim Srbiju"; "Širi se"; "Gotov je"; "Otpor do pobede"; "Nas je više"

GSS: "Složno"

Savez za promene: "Naša obaveza bolja Srbija"

Slogane posle 2000.godine neću navoditi jer je samo jedan od njih zaista postigao cilj i ispostavio se "istinit". To je slogan Socijalističke partije Srbije iz 2008.godine "POČNIMO LJUBAV ISPOČETKA". Svi ostali slogani su, što'no prost narod kaže - sviranje ku..cu!

Reših i ja da dam svoj doprinos "istorijskim" izborima u zemlji Srbiji leta gospodnjeg 2012.godine. Ništa spektakularno, čak ukradeno od južnih nam komšija (drugo oko u glavi) - montenigersa. Moj predlog za slogan glasi:

GOVNO TI POD NOS!

Šta je? Čemu takav izraz lica? Uvredili ste se? Ma daj... u životu i na poslu i u krevetu vam sve ide potaman pa ste se namrgodili kad pročitaste moj slogan? Ajde, ajde, dosta prenemaganja i femkanja - ovo je istinit slogan koji prikazuje realnu situaciju običnog građanina Srbije.

Šta u "prevodu" sa crnogorskog na srpski jezik znači rečenica - GOVNO TI POD NOS? Ako vam  ništa nije jasno, da se podsetimo TV serije "Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo":

RADOSAV: Mogu li još nešto dodat?

JOKA: Moš, što da ne moš? 

RADOSAV: Piši, Milijana: kad Zekonja poraste, biće pravi vo! Jopet zdravo. Tvoj otac Radosav.

MILIJANA: Oli sad ti, majko?

LJEPOSAVA: Oću.

MILIJANA: Ajde.

LJEPOSAVA: Piši: oči moje jedine.

JOKA (prekida): Pi, govno mu pod nos.

LJEPOSAVA (iznenađeno): A...?

JOKA: To ja da ga ne urečeš.

LJEPOSAVA: Pi, govno mu pod nos.

MILIJANA: Oću li to pisat?

LJEPOSAVA: Ne znam treba li?

MILIJANA: Oklen ja znam...?

JOKA: Nije zgoreg.

LJEPOSAVA: Da turimo?

MILIJANA: Ja ne big.

LJEPOSAVA: Što?

MILIJANA: Ne ide to u pismo.

LJEPOSAVA: Ide li, zaboga? 

JOKA: Turi ti, ne fali ništa. Il nemoj, no kad dođeš dotle samo reci, pa će se kontat ko da je napisato.

LJEPOSAVA: Ajde, kad veliš. Piši: oči moje jedine, pi govno ti pod nos.

JOKA (prekida): E tako.

Moj slogan kao što vidite, služi za zaštitu od zla, urokljivih očiju, sila mraka i bezumlja, veštica i vračara, to je anatema koja će kao kišobran zaštititi poštenog glasača političke stranke koja prihvati moj slogan kao zvanični u izbornoj kampanji. Već vidim kolone i kolone ljudi kako jedni drugima sa ponosom i ljubavlju izgovaraju i poručuju moj slogan. Koliko čovek može da pokaže ljubavi i zaštite prema drugom (čak i nepoznatom) čoveku kada mu puna srca izgovara slogan koji sam upravo smislio. A tek lideri političkih stranaka - već ih vidim kako ponosni za govornicama dižu ruke ka nebu, pa ih spuštaju ka narodu i izgovaraju: ....

Eto, lično mislim da će se stranke otimati o moj ... slogan. Šta vi mislite o tome?