"Sutra mi je divan dan, divan dan – mojoj ženi rođendan!
Nisam baš prva papuča Zvezdare ni idealan muž, ali sam toliko kulturan da znam kada je taj dan i nema šanse da ga zaboravim.
Da me ne kritikuje kao prošle godine, prvo ću joj šarmantno telefonom čestitati rođendan i na adresu stana poslati buket cveća i bonbonjeru. Kao rođendanski poklon kupio sam joj lepe zimske čizme, torbu koja joj se slaže sa kaputom, i rođendansku tortu. Deca su joj poklonila torbicu sa šminkom.
Uz muziku, humor i porodičnu atmosferu, lepo ćemo proslaviti ovaj dan."
Ovo je isečak iz "Dnevnika papučića sa Zvezdare" tako da se unapred ograđujem za sve navedeno!
Pošto tema ovog teksta nije rođendan moje životne saputnice, zamoliću sve vas da mi odgovorite na kom sam ja to jeziku napisao kako ću (možda) proslaviti sutrašnji dan?
Nije vam jasno pitanje? Da ponovim – koji je ovo jezik? Nisam ni lud ni blesav zašto vas ovo pitam. Dakle?
Srpski jezik? Možda to nije napisano na srpskom jeziku, ili možda jeste čim vam je sve jasno i razumljivo. Da li su vam sve navedene reči poznate i kao takve ih često koristite u svom usmenom i pisanom izražavanju? Naravno da ih razumete i koristite ali niste ni svesni odakle dolaze reči iz ovog teksta.
Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije govori drugačije:
divus (lat. divus) božanski, nebeski. (DIVAN DAN)
papuča (pere. papus, od pere. ra noga, rišiden pokriti) laka, plitka, otvorena obuća koja se nosi u kući.
idealan (grč. idea, nlat. idealis) savršen, uzorak, koji potpuno odgovara idealu, koji je željen, uzvišen
kultura (lat. colere gajiti, negovati, cultura)
šansa (fr. chance)
kritika (grč. kritike, krino) ocenjivanje, veština ocenjivanja, tj. utvrđivanje i razlikovanje onoga što je dobro ili vredno od onoga što je
šarm (fr. charme, lat. carmen) čarolija, mađija; čar, ljupkost, umilnost.
telefonirati (grč. tele, phoneo zvučim, zovem) telefonom govoriti (ili: javiti, javljati, saopštiti, saopštavati) govoriti, javljati preko telefona.
adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje;
buket (fr. bouquet) lepo probrana i uređena kita prirodnog ili veštačkog cveća;
bombona (fr. bonbon) šećerlema, poslastica od istopljenog, aromatiziranog i obojenog šećera,
poklon (fr. rotre, rotrop) svileni cvetovi prošarani zlatom ili srebrom (kao ukras za glavu kod žena)
čizma (tur. fizme, ma. csizma) kožna cipela sa visokom sarom.
torba (pere., tur. torba, tobra) manja vreća koja se nosi preko ramena ili na leđima
kaput (lat. caput, capitis glava) glava, odeljak, poglavlje, odsek (u knjizi); ehe kanite (lat. eh capite) iz glave, po sećanju
torta (ital., šp. torta, lat. tortus uvijen, uvrnut; uvoj, vijuga) kuv. velik, obično okrugao fini kolač (sa jajima, puterom)
šminka (nem. Schminke) sredstvo za privremeno ulepšavanje boje i izraza lica, belilo, rumenilo, frakalo
muzika (grč. musike se. tehne, lat. Mušica) tonska umetnost, čiji su osnovni tehnički elementi ritam, melodija i harmonija;
humor (lat. Humor) šala
atmosfera (grč. atmos, sphaira lopta)
Odakle latinske, turske, francuske, grčke i ostale reči kod nas u jeziku? Otuda što se jezik vremenom modernizuje, prilagođava i usavršava, i kao takvog ga treba negovati i paziti da ne krene u smeru kojim mu preti sunovrat i isčezavanje.
Borim se za to da u zemlji Srbiji govorim SRPSKIM JEZIKOM ali one strane reči koje se naprosto NE MOGU PREVESTI na srpski jezik, te i samo te reči treba uvrstiti u svakodnevni govor. Ljudi koji se profesionalno bave jezikom – lingvisti, tvrde da STRANA REČ koja se ne može prevesti na srpski jezik kao JEDNA REČ, može da se uvede u jezik, druge ne smeju i moraju da se prevedu. Evo i nekih primera:
merchadaiser – nije MRČODAJZER nego ponuđač (to je onaj koji stoji pored tezge i spopada vas da je neki prašak ili keks na akciji i ako kupite dva dobijate CD Zdravka Čolića ili varjaču),
sales manager – nije SAJLS MENADŽER nego prodavac
party – nije PARTI nego žurka, proslava.
One koje se ne mogu prevesti jednom rečju su recimo:
BUNGEE JUMPING nije zgodno prevoditi kao skakaonica gde sa velike visine skačeš a sajlom te vezali za noge, dovoljno je reći bandžidžamp, ili kraće bandži,
CD – nije baš "zanimljivo" reči plastični disk na kome se laserskom tehnologijom nanose podaci,
scanner – predugačko je reči da je to uređaj kojim se svetlosnim snopom snima sadržaj dokumenta, već prosto skener.
Ove i ovakve reči će se za koju godinu naći u novim izdanjima Leksikona Milana Vujaklije, a dotle će se odomaćiti u našem govoru i jeziku.
Sve sam ovo napisao da bi zamolio da se naš jezik ne izvrće ruglu kao što to rade neki naši susedi u regionu sa svojim jezicima. Ako oni mogu da se sprdaju sa zrakomlatima i sličnim glupostima, mi to nećemo. Barem se nadam.
