Ti dete nisi "guzonjin sin"!

i ovo je jedan u nizu tekstova na teme koje su mi poslate od strane čitalaca mog bloga, a ja sam se pošteno potrudio da malo budem i novinar pa da neke činjenice proverim, a neke i sam saznam -

Pisao sam o mnogim nepravdama koje nas okružuju. Najveće su one koje ugrožavaju egzistenciju i zdravlje, ali i one koje se čine prema deci.

Ponosni sam otac dve devojčice, jedne tinejdžerke i jednog predškolca. Trudim se da ih vaspitavam da se same bore za svoje mesto pod suncem, da imaju svoj stav i svoje JA. Nisam "tiranin-roditelj" ali nisam ni "varijanta-opušteno", gledam ih kako rastu i stasavaju u ljude i pomalo usmeravam, toliko da uvek imam kontrolu nad njima.

Verujem da nisam jedini koji to radi, jer ukoliko se dete razmazi i raspekmezi tokom detinstva, u životu će jako loše proći samostalno. Moj cilj je da mi deca stasaju u samostalne svesne i sposobne ljude a ne u "tatine ćerke".

Iz tog razloga nikad ni supruga ni ja nismo išli u školu da "urgiramo" sa raznim vrednim poklonima kod učiteljica, razrednih ili direktorke, nismo išli kod trenera da potkupljujemo kako bi nam deca bila "uspešni" sportisti, nismo decu držali u našim senkama i pod staklenim zvonom. Verujem da većina roditelja upravo ovako razmišlja kao i ja, ali...

To "ali..." je nešto što moram da objasnim. Svi vi koji imate decu znate o čemu pričam, a svi vi koji ćete imati decu treba da znate šta će vas sačekati. To je nepravda velikih koja se bolno odražava na male.

Ima roditelja koji ne prezaju da budu inventar u školi, kako bi svojoj deci omogućili da se što manje "muče" a da imaju što bolje ocene (u osnovnoj školi) ili da uopšte prođu školu (u srednjoj, gimnaziji ili na fakultetu). Svesni da im je dete ispod-prosečno, neće se libiti da slupim poklonima, svojim političkim ili bilo kojim drugim uticajem zaokupe ili čak priprete profesorima, kako bi njihovo mezimče bilo "zaštićeno".

 

Isto to, samo u drugoj "oblandi" se dešava po sportskim klubovima. Može vaše dete da bude "mali Mesi" ili "mali Bodiroga", ali ako nema tatu (ili mamu) koji će da "podmaže situaciju", sedeće na klupi za rezervne igrače dok mu ne dosadi i batali sport. Džabe talenat, džabe srce i volja, ali sedećeš na klupi ili uopšte nećeš sedeti na klupi nego na tribinama zato što ti tata nije bankar, političar ili jednom rečju - lovator, ili mama ugledni advokat ili lekar. Obzirom da su sportski klubovi u finansijskoj buli (koji se od njih finansira članarinom?), dobro tu dođe i neko sponzorstvo ili koverat sa paričkama na ruke (kod onih baš bednih dovoljna je i masna prasetina u nekoj lokalnoj birtiji).

Deca sve ovo gledaju i sasvim dobro razumeju – uspešan je onaj kome je tata (ili mama) "neko". Šta roditelj svom detetu da kaže, kako da mu objasni zašto tata nema "načina" da ono igra u prvom timu svog kluba? Kako da ga motiviše da vredno vežba, trenira, da daje sve od sebe kada zna da je kapiten jednog od najuspešnijih klubova u istoriji Srbije tatin sin koji, osim toga što je imao posebnog trenera za levu nogu i posebnog trenera za desnu nogu, nikad ništa nije postigao van granica domašaja tatinog uticaja?

Ta vrsta nepravde boli decu, ona pate i ljuta su na svoje roditelje. Neka mi neko kaže kako detetu objasniti zašto nismo baš tako "sposobni" roditelji kao nečiji pa da i oni, kao neki, mogu da rade šta hoće i da budu šta hoće? Kojim rečima i kojim postupcima detetu saopštiti da to što vide nije ONO PRAVO, nije ONO KAKO TREBA, već da okrenu glavu i istrpe jer će jednog dana "pravda pobediti"?

Srbija pred izbore - čitaj između redova

Iza svakog ćoška i iz svakog kutka u ovoj zemlji i ove godine vreba politika. Sve je politika pa i naš život i način preživljavanja. Umesto da čovek pogleda u svoj novčanik ili da baci pogled na gomilu prispelih a ne plaćenih računa, na bedno prazan frižider ili ormar u koji odavno ništa novo nije stavljeno na vešalicu i koji služi kao „studentska menza“ za moljce, nekako je Srbinu lakše kada sazna šta su novo naumili Boris ili Toma, Mlađa ili Ivica, Krkobabić na kvadrat, ili ne znam ni sam koji segment scenografine svake televizijske emisije.

Džaba i vrhunska tekovina 20-tog veka koja se zove daljinski upravljač, oni izviru iz svih kanala, kao poplava. Sve ovo dobija na ubrzanju ovih dana kada se očekuje raspisivanje parlamentarnih (a verovatno i predsedničkih) izbora. Tada kreće kampanja koja će, ne samo po mom mišljenju, biti najprljavija do sada.
Opet će političari direktno iz crnih limuzina sa zatamnjenim staklima izlaziti na blatnjave njive, grliti se sa kravama i ovcama, hraniti kokoške i piliće, voziti bagere i traktore, milovati decu po „pametnim glavicama“ i rukovati se i grliti sa širokim narodnim masama, sve u nadi da će im guzice ostati u foteljama ili, kad su u pitanju oni koji do sada nisu imali fotelje ali imaju guzice – da će im se iste, mislim na guzice, zasednuti u kožom tapacirane fotelje.

Ta koža je do sada bila uglavnom goveđa, ali pošto je već izanđala, pretpostavljam da će fotelje tapacirati onom izdržljivijom – našom kožom.

Pošto se čovek razlikuje od stoke uglavnom zato što ima mogućnost razmišljanja i razumevanja činjenica, da i ja malo izmudrujem, tek toliko da dokažem da umem da govorim i pišem a ne da mekećem i mučem.

Zemlja je u velikoj krizi. Ako zanemarimo predizborna obećanja (hajde budite pametni pa ih stvarno ignorišite), treba malo čitati između redova i mnoge stvari će biti jasnije. Ako želite da saznate kakva će biti 2012.godina a možda i 2013.godina, ne slušajte političare već obratite pažnju na nekoliko detalja.

Prvo – ukoliko se očekuje da će 2013.godina biti po Srbiju i u Srbiji još gora od ove, vlast će uz parlamentarne raspisati i predsedničke izbore, kojima je po redu vožnje termin krajem godine. Ovo stoga što ukoliko nam nivo fekalija pređe nivo nosa (za sada smo na nivou usta i brade), nema šanse da nam aktuelni predsednik bude i naredni predsednik.

Dalje, pošto je još pre nekoliko meseci počela predizborna pljuvačina, što preko medija što ratovanjem predizbornim plakatima, valja očekivati da taj ko smesti guzicu u fotelju na ovim izborima ima zagarantovanu „lopatu“ kojom će raspolagati novcem iz budžeta u narednih nekoliko godina, kao i pozicijama po državnim jaslama za partiske pulene, dok će ovome ko izgubi poraz biti ravan kuršumu iz sačmare. Zato se „puca iz svog raspoloživog naoružanja“ u svim raspoloživim pravcima.

Iz ove dve „crtice“ i slep bi video i gluv bi čuo da se sprema još gora godina od ove. Sada još samo da vidimo koliko će ko da obeća „novih radnih mesta“, koliko „novih investicija iz inostranstva“, koliko „novih zakona po meri običnog čoveka“ i koliko „besplatnih akcija“.

Lično mislim da bi bilo najbolje da se svi oni potrpaju u ona tri preskupa „Fićka“ sa sajma i odu malo negde, a da se u Srbiji desi ono što se desilo u Italiji. Ko ne zna, Italija je bila na rubu provalije (situacija u Grčkoj je mala beba spram toga), a onda je neko pametan rasterao „fekalije“ i Vladu napravio od uglednih, stručnih i pametnih ljudi, dao im odrešene ruke da zemlju vrate u normalu i da za dve godine takvu zemlju vrate u ruke „političarima“ da se sa njom igraju. (Znam, sada ćete reći da su ti članovi Vlade istovremeno i članovi „one grupe“ koja vlada svetom, ali...).

Onaj ko obeća ovako nešto – da će ukoliko dođe na vlast napraviti Vladu od ljudi od znanja i zvanja, a ne od ljudi iz sranja - iz okvira svoje partijske štale, tome JEDINO TREBA VEROVATI. A ako se posle izbora predomisli, ima ova zemlja motki, a pošto smo svi u principu u „fekalijama“.... Nastavak znate!

Radio-emisija MANGUPIRANJE

Izvinjavam se što sam pauzirao dve 

nedelje sa objavama, ali ovo je razlog!

RADIO EMISIJA MANGUPIRANJE - klik na ovaj link i uživajte!

Trebalo bi da je ovo početak jedne nove priče!