Nasilje u školama - da li da roditelji sami reaguju?

I.I.otac učenice osmog razreda jedne osnovne škole na Zvezdari upao je u učionicu i išamarao učenika N.R. Vest za osudu? Ne, ne i sto puta NE. Zašto? Pa hajde da saznamo šta je prethodilo ovome.

Ćerka gore pomenutog I.I. pozvala je svog oca jer više nije mogla da trpi nasilje i batine koje je dobijala od N.R. i njegove ekipe. Poslednji šamar je bila kap koja je prelila čašu i pozvala je oca da je zaštiti. Zašto oca? Pa zato što škola – ta institucija od poštovanja, nije mogla da je zaštiti. Sistem u kome radi ta škola takođe nije mogao da je zaštiti. Dete je uradilo ono šta bi svako dete uradilo – pozvalo roditelje.

Lokalni "baja" N.R. dobio je po pič...i, i ne samo on nego i njegova ekipa. Ljubi ga tata, ima i njega ko da brani - otac mu se brzo oglasio i rekao da je njegova sinčina lupio ŠAMARČIĆ dotičnoj devojčici, i da će tužiti I.I. što je tako burno reagovao. Vidimo se na sudu! Zbog jednom ŠAMARČIĆA? Ne zbog ŠAMARČIĆA, nego zbog toga što je mali baja, ljubi ga tata, dobio po pič..i. Junačina – lupa šamare devojčici.

Imenovani I.I. izjavio je da strahuje za svoje mlađe dete koje takođe ide u ovu "elitnu" školsku ustanovu. Da li će sistem, država, policija, sudstvo umeti da zaštiti barem ovo dete, kad već starije nije moglo? Čisti sumljam.

Svi mi koji imamo decu u školi sada treba da se zapitamo i nad ovim slučajem zamislimo. Ako država i njeni "aparati" ne mogu da nam zaštite decu od lokalnih "baja" i probisveta, kako da se mi ponašamo ako nam se kojim slučajem desi isto što i I.I.? Ja bih lično uradio isto, pa neka me optuže za nasilje. I ja imam ćerku, i ne tolerišem ništa što bi moglo da joj naudi.

Država ima para da obezbeđuje paradu ponosnih sa nekoliko hiljada "nindža kornjača" a nema para da omogući da jedan školski policajac obezbeđuje jednu školu. Trenutna situacija je jedan policajac na tri škole! Mašala kapital – to je samo da se ispuni nekakav član zakona, a stvarne zaštite nema.

Da zaključim, ukoliko država nema mogućnosti da zaštiti svoje građane (osim onih "ponosnih"), a pogotovo svoju decu, da li to znači da mi roditelji moramo da uzmemo pravdu u svoje ruke i da bijemo? Da bijemo i lešimo od batina svakoga ko nam udari ŠAMARČIĆ detetu, ko mu ukrade patike ili jaknu, ko mu na bilo koji način naudi? Ja ću prvi, a ko hoće samnom – neka ide zamnom!

Izborna tišina

Stvarno čovek može da ogluvi od predizborne tišine. Pa i da poludi ako do sada nije.

Posle nekoliko meseci ispiranja mozga i petodnevne centrifuge u foto-finišu, dođe i taj petak 04.maj i ta čuvena predizborna tišina. Ali, malo morgen (izvini Ivice...).

Pošto političari nisu stigli da preseku vrpcu na novoj obilaznici Batajnica – Dobanovci, smislili su foru da svako od nas ko dolazi iz pravca Novog Sada mora da vidi šta su uradili i da se divi graditeljskom poduhvatu. Po sistemu ČAK I AKO NEĆEŠ – MORAŠ blokirali su traku autoputa i sve nas đuture preusmerili na obilaznicu. Nastao je opšti kolaps, ljudi su se na sred mosta okretali i pokušavali da se vrate prema Zemunu, ali bezuspešno.

Jedino šta mi je drago i što mi predstavlja satisfakciju je to što sam prvi u Srbiji to objavio – doduše posredno, ali preko JAVNOG SERVISA SRBIJE. Ko ne veruje, klik na donji link pa se uverite sami!

Javni servis Srbije - insert iz emisije Buđenje

Još jednom hvala Gorici i Draganu što su čak dva puta pročitali moju poruku pa još jednom u direktnom uključenju u Jutarnji TV program, ali sve ovo je bilo pre 07.00 pa nisam mogao da javim našim drugarima.

Izborna tišina se nastavila iznenadnim pojeftinjenjem goriva (pale akcize). Otkud to – nemamo pojma, jer smo verovatno bili zauzeti gledanjem "Serije o Džordžu" pre nekoliko dana kada je pojeftinjenje "najavljeno".

U sred predizborne tišine nam u novčanicima osvanulo po 70-tak evra od "besplatnih akcija" Telekoma. Zaspiš kao sirotinja a probudiš se punog buđelara – to može samo u Srbiji. I posle neko kaže da Deda Mraz ne postoji.

I dok krmeljivih očiju brojimo darove nadleću nas vojni helikopteri – baš danas se Vojska setila da namakne neki klinac na vrh pilona na Ćupriji preko Ade. Baš sad su rešili da ga "završe" mada su ga svečano otvorili za Novu godinu.

Ma dobro! Ma nije dobro jer nisam ni lud ni blesav. Telefon mi zvoni, a kad podignem slušalicu umesto "Halo" automat mi predstavlja načela jedne političke stranke. A poštansko sanduče – krcato lepim željama i još boljom budućnošću!

Prošetah sa porodicom ispred zgrade, poigrah se sa njima loptom i pravac u stan. Nema mi druge nego neplanirano u smiraj dana u horizontalu pa na spavanje.

Ali – ne lezi vraže, nema odmora dok traje predizborna tišina. U trenutku buđenja sam pomislio da je bombardovanje ali srećom nije. Probudile me pneumatske bušilice i čekići. Onu istu stazu kojom sam sa decom sinoć šetao opštinska vlast baš u drugom danu predizborne tišine rešila da preuredi.

Ovo pišem u 15.20 drugog dana predizborne tišine. Ako mi se u međuvremenu "još nešto od ove tišine desi", samo želim da im poručim da nije N.N. osoba nego sam to ja, a vi koji čitate ovo možete se raspitati kada su posete u Bačvanskoj i donosite mi samo cigarete - dnevnu štampu ni slučajno!