Reality-show manijak sam ja!

Samo još malo pa počinje. Još nekoliko reklama i krećemo.

Čekaj da proverim da li sam spreman: roletna navučena – sređeno, familija "prijateljski" ubeđena da izađe iz sobe u kojoj je TV – sređeno, grickalice u činiji i hladno pivo – sve je tu, taburence za pod noge – i ono je tu...

Alo bre zumbuli, ima li još koja reklama na ovom svetu da je niste pustili? Ima, očigledno ima. Ufffff, dokle više.

KONAČNOOOOOO! Počinjeeeeeeeeeeeee!

Počinje novi reality show u zemlji Srbiji. Konačno sam svoj na svome! Sad mi je dan ispunjen, sad mi je život potpuno osmišljen. Sada znam šta ću i kako ću. I dokle, naravno.

Zašto su me ovoliko maltretirali tamo nekim izborima, padom evra, gubitkom radnih mesta, svetskom krizom i sličnim budalaštinama. Ja sam samo građanin ove zemlje koji hoće da pobegne od svih problema koje ima i da živim nečiji (tuđi) život. Tada sam miran i ne ujedam ni sebe ni druge.

Još od 1990.godine kada je na televiziji počeo da se emituje prvi reality show – prenos sednica Narodne Skupštine, ja imam šta da gledam na svom malom ekranu. Imam svoju "seriju o Džordžu" i ne moram da razmišljam svojom glavom i da se maltretiram.

Kako sam stariji, slika i sadržaj na malom ekranu se usavršava i osavremenjuje. Prvo sam navijao za političare koji se svađaju, polivaju vodom, vređaju i sprdaju sa kolegama u lošoj scenografiji i bez nekog dramskog zapleta. Sve je to bilo nekako stihijski i neorganizovano.

Posle je došao Veliki brat i mali ekran mi je zasijao svetski - blještavo i šareno. A junaci realiti shoy-a nisu više bili zadrigli i ružni, imalo se tu videti i lepih devojaka i zanimljive radnje. Neki put su tu bile i poznate ličnosti, nešto što moj komšija zove VEP (nemoj te mu zameriti, on to manje prati), ali je i to bilo zanimljivo.

Uveče kad mi ukućani zaspu, ja krišom uključim TV i gledam kako moji omiljeni junaci spavaju. Gledam i uživam. Poneko se počeše po stražnjici, neko se okrene na drugu stranu, neko trkne sporadi sebe... Ja ne trepćem, samo gledam i upijam taj mir i spokoj. I glasam...glasam... sam sebi šaljem poruke pa ih čitam na dnu ekrana...

Posle su rešili da upropaste scenografiju jer su se preselili u neko selo, ali zauzvrat su učinili da glavni akteri budu mnogo zanimljiviji i vispreniji. Toliko da mi je došlo da se zaputim tamo u gumenjacima i odbranim Braćalu Bojanića od nasrtaja njegovih cimera po praziluku u bulji.

Kada su se vratili u blještavilo scenskih efekata, bilo je tu i iskrene ljubavi pod jorganom. Priprosti ljudi koji me ne razumeju i ne podržavaju moj način života ispred TV ekrana, ne shvataju da je taj "čin" zapravo trenutak konačnog završetka sukoba Srbije i Hrvatske, kraj mržnje i početak međusobne ljubavi (i da se zna ko je tu koga..., čisto da se zna!).

Moja omiljena emisija svakim danom se usavršava i biva sve bolja i bolja. Ženili smo se i udavali za 48 sati, gradili kuću za mesec dana, vladali carstvima i preživljavali u divljinama medju meduzama i tarantulama.

To je ono pravo, to je moja budućnost, to je moj smisao života. Sa malo muke ili čak i bez i malo muke, moje junake gledaju milioni ljudi, sve što urade ili ne urade prepričava se uz jutarnju kafu i nedeljni ručak, pobedniku dopadne i malo para i svi srećni i zadovoljni.

I taman kad pomislim da sam dostigao vrhunac u reality-u sledi novo iznenađenje. Bez bacanja para na razne preparate i igračke za vežbanje, videću kako da skinem nepotrebnu kilažu koju sam navukao kao minuli rad sedeći u fotelji i ne radeći ništa drugo osim što sam gledao u ekran.. I šta ćeš bolje – em je edukativno, em korisno, em džabe (nije na RTS-u).

Sve u svemu, ponovo sam na svom terenu, ponovo je došlo mojih 5 minuta. Ne računajte na mene sledećih 100-tinak dana, jer neću biti sam svoj. Biću njihov i tu se najlepše osećam. A kad se Akademija debelih završi, pa valjda će se do tada tamo neki problemi u državi rešiti i ne samo u državi, valjda će se napraviti Vlada.

Do tada 'ajde zdravo – vidimo se posle finala. Ako me neko traži zna gde me može naći, ali neka me ne traži! Nisam tamo gde jesam i tako treba da ostane, bar u narednih sto dana.

CV po meri poslodavca

Nađoh zanimljiv oglas za posao. Ni po jada da ne znam gazdu te firme, i kao čoveka i kao ne-čoveka, te mi se ovo učinio zaista kao dobra prilika da mu pošaljem "svoj" CV, naravno pod lažnim imenom i u malo neuobičajenoj formi.

Oglas glasi otprilike ovako:

Hotel XXXXX zbog proširenja obima posla traži office manager-a. Uslovi konkursa:

• VŠS/VSS,
• znanje engleskog jezika usmeno i pisano i još jednog svetskog jezika,
• iskustvo na istim ili sličnim pozicijama - minimum 3 godine
• prednost imaju kandidati sa visokim nivoom poznavanja rada na računaru (poznavanje MS Office paketa)
• organizacione sposobnosti, komunikativnost, poverljivost
• spremnost na rad pod pritiskom i u dinamičnom radnom okruženju
• orijentisanost ka ciljevima i rezultatima
• vozačka dozvola B kategorije
• prijatnog izgleda i ponašanja,
• timski igrač,
• komunikativnost & fleksibilnost

Poslodavac nudi:

• rad u mladom i dinamičnom timu
• mogućnost napredovanja u službi

Pre nego što pošaljem "svoju" prijavu vlasniku ove birtije, da razjasnimo jedno: OFFICE – kancelarija, MANAGER – rukovodilac, te pozicija na koju "konkurišem" lepo zvuči. Ali, za one manje upućene ovo je konkurs za sekretaricu, tj. za poziciju JEBEŠ - NE PITAŠ", neposredno ispod vlasnika na kancelarijskom stolu – upotreba prezervativa poželjna isključivo zbog lične zaštite, da ne bi došlo do prelaska "minulog rada" prethodnih poslodavaca na onog koji je konkurs raspisao.

Praveći se lud, a da ne ispadnem zbunjen, sitnu knjigu pišem svom nesuđenom budućem poslodavcu.

Poštovani,

zovem se Simonida Stratimirović (neka mi oprosti neko pod ovim imenom ali ovo mi je prvo palo na pamet), i javljam se na konkurs za radno mesto office manager, objavljen na sajtu www.xxxxposao.com.

Obzirom na moje obrazovanje i radno iskustvo, nadam se da ćete mi učiniti čast i plezir da postanem deo Vašeg cenjenog tima jer ispunjavam sve uslove navedene u konkursu koji je Vaša cenjena firma propisala.

Da krenemo redom:

VŠS/VSS - nije da baš nisam ponosna na to ali završila sam Fakultet organizacionih nauka. Budala bila - budala ostala pa sam tokom studija poništavala osmice i sedmice, kako bi u indeksu imala samo desetke i po koju devetku. Lagali su me da ću, ako se na studijama pomučim i naučim sve, posle u životu lakše proći. Zato sam tu gde jesam, diplomu sam uramila i okačila na zid, jer su je napravili od takve vrste papira da ni za jednu drugu svrhu ne može da posluži. Ja sam tu gde sam, a ti si tu gde si jer si se i u Miloševićevo i u ovo "demokratsko" vreme nakrao i nafatirao do bola.

1. Tražiš VŠS ili VSS za to jebeno radno mesto koje nudiš. Zbrisala ti bivša švalerka pa si sada rešio da budeš "na nivou", da povaljuješ samo visoko-kvalifikovane osobe, a? Blago tebi i onome ko ti je konkurs sastavio, jer barem ne tražiš MASTER ili doktorat.
   
   2. Govorim i pišem engleski, a sporazumevam se i na ruskom. Dakle i taj sam ti uslov zadovoljila. Pošto te znam kao zlu paru, tebi iz "office"-a ne izbijaju "stranci" tako da se sva moguća komunikacija u tvojoj birtiji isključivo vodi na "stranim" jezicima. Nivo, bre! Ajde ne kenjaj, ti ni svoj srpski maternji ne znaš, a to što si imao para da sina pošalješ na "školovanje" preko bare, ne znači da si elita. A ni on se nije baš proslavio, vratio se sa dečkom koga si morao da zaposliš da ne pukne bruka u gradu.
   3. Iskustva imam koliko ti duša želi, ali to iskustvo koje tebi treba nemam sa poslodavcima. I nemam nameru da ga steknem, pa makar crkla od gladi.
   4. Što se računara tiče – tu razbijam sve. Hoćeš da proveriš? Prvo da ti objasnim da to po čemu čukaš sa dva prsta (oba srednja na šakama) nije ceo računar već samo njegov deo, a lakše bi bilo da to ima nekog efekta kad bi bilo kojim prstom pritisnuo najveće moguće dugme na toj crnoj kutiji o koju se stalno saplićeš kad sedaš za radni sto. Drugim rečima, uključi računar budalo.
   
   
   
   
   
   5. Organizovano sam sposobna, komunikativna i poverljiva, ali ne u toj meri da ću da prećutim kad kreneš da otkopčavaš šlic.
   6. Spremna sam da radim pod pritiskom i u dinamičnom radnom okruženju. Mada, obzirom na tvoju kilažu od preko 100 kila teško da možeš da budeš naročito dinamičan.
   
   
   
   
   
   7.Orjentisana sam ka ciljevima i rezultatima. Pošto si sastavio ovako moronski uslov, morala sam da ti adekvatno odgovorim, ali mislim da niko pametan ne zna o čemu se radi.
   8. Imam vozačku dozvolu B kategorije, ali te neću pijanog i napaljenog voziti po Košutnjaku i ostalim jebarnicima grada Beograda. Neka te vozi sinovljev dečko, pa da spojite "lepo" i "korisno".
   9. Prijatnog sam izgleda i ponašanja. Umem da se našminkam toliko dobro da izgledam i do 10 godina starija, ali i 10 godina mlađa – po potrebi. Što se ponašanja tiče, imam braon pojas u karateu, sa posebnim osvrtom na udarce nogom u medjunožje onih koji me nerviraju.
   
   
   
   10.Timski igrač – koljektivnaja razvaljotka, a? Da to nije grupni sex u najavi? Nebi me čudilo, jer su tvoji "poslovni partneri" uglavnom kao da su sišli sa grane.
   11.Uslov komunikativnosti i fleksibilnosti zadovoljavam, ali ne u tvojoj režiji. To što pod komunikativnošću podrazumevaš oralni sex, a pod fleksibilnošću klasični u kama-sutra pozama, to je tvoj problem (kama-sutra je knjiga a ne nož za sutra).

Nudiš rad u mladom i dinamičnom timu. Ti si mlad kao zora u podne, tako da ponovim – nema šanse da budeš dinamičan. A da napredujem u službi u tvojoj birtiji – daj nemoj da me zezaš. Jedini napredak može da se desi kada bi ti i tebi slični nestali sa lica ove zemlje.

Da rezimiram – evo ti moj CV pa ga dobro prouči. Ima stvari koje ti neće biti najjasnije, ali šta da ti radim – da barem nisi bežao sa časova u osnovnoj školi, nešto bi i znao. Pošto si i njih preskakao, najveća ti je kvalifikacija "završeno predškolsko obrazovanje", TAKO DA TI I TREBA JEDAN ISKUSAN OFFICE MANAGER da ti objasni gde ti je mesto.

U nadi da ćeš umeti do kraja da pročitaš moju prijavu, srdačno te pozdravljam i da se nosiš u tri lepe materine, i ti i svi tebi slični, majmune jedan.

Probisvet, fukara i lažov

Obično fukare i probisveti lažu, tako da ih je odvajati od lažova kao razdvajati kafu od cigarete, jednostavno kao komplet-kafa (ali bez domaće loze).

"Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati."

Ja sam izgleda duhovno bogat ali mislim da nisam fukara. Bogat sam jer imam dvoje dece ali i zbog toga mislim da nisam fukara. Bogat sam jer imam veliki broj prijatelja – valjda ni to ne potpada pod Andrićevu kletvu o obogaćivanju fukara?

Reč FUKARA je u bukvalnom prevodu turcizam koji znači bedu i siromaha. Pogledam se u ogledalo i sebi kažem – JESAM FUKARA, definitivno sam fukara.

To što nemam para da putujem ne znači da nisam probisvet. Porodičan sam čovek koji živi po sistemu KUĆA-POSAO - POSAO-KUĆA. Posle posla pravo u porodično gnezdo u zagrljaj žene koju volim i dece koju obožavam. Dakle, nisam probisvet?

Reč PROBISVET označava lutalicu, tumaralo, beskućnika ali i bitangu i mangupa. Ako sam mangup znači da mogu da budem i probisvet, mada po načinu života i pravcu kojim me usmeravaju gori od mene prilično tumaram i lutam, sa dobrim izgledima da postanem beskućnik zbog zaostalih rata za kredit. Uzimajući i ovo u obzir, priznajem – JESAM PROBISVET.

Roditelji su me od malih nogu učili da nije lepo lagati. Plašili su me raznim aždajama i baba-rogama koje će me pojesti na spavanju kada se najmanje nadam, ako budem lagao. Posle je došao na red Pinokio i njegov nos, a još kasnije Bog koji ne voli ljude koji lažu (batine preskačem namerno da se ne pojave neke zaludne NVO pa da završim na sudu).

Definitivno ne volim da lažem jer ako slažem, to što sam slagao moram dobro da upamtim jer će me neko kad-tad pitati nešto vezano sa tim. I kako ja sad da se setim šta sam slagao a šta nisam, duplo zamaranje mozga kojeg i onako nemam. Najjednostavnije je govoriti istinu, pa koliko košta-da platimo.

E to zamalo, nemam od čega da plaćam, tako da debeloguze bankare uvek lažem preko telefona da će uskoro da mi "legne" plata pa ću uplatiti ratu za kreditnu karticu ili nešto slično. Lažem i mažem i kad treba da nekoga umolim da mi (kratkoročno) pozajni nešto para, pa posle opet MORAM da lažem kad dinamiku vraćanja ne mogu da ispoštujem.

Obrni – okreni, JA SAM LAŽOV.

E sad da podvučem crtu i vidim ko sam zapravo ja. Na početku ovog teksta sam bio dobar, a na kraju sam shvatio da sam FUKARA, PROBISVET i LAŽOV.

I vi koji nemate pametnija posla nego da ovo čitate, da li imate sličan osećaj kao i ja? Verovatno, ali to su samo posledice što se svi osećamo kao fukare, probisveti i lažovi. Ne radimo mi to namerno nego nas je "divan" život koji živimo naterao na to. Drugi su nas naterali da budemo fukare, probisveti i lažovi, čisto da bi preživeli.

I ne kukajte na današnji dan, on vam je sjajan ma kakav bio, jer će svaki sledeći biti još gori. Koliko sutra drugi će od nas napraviti mnogo veće zlo od fukara, probisveta i lažova.