Gubljenje nevinosti – skidanje mraka

Ukoliko u ovoj zemlji zaista vlada demokratija, neću imati nikakvih posledica zbog iskazanog mišljenja, a ako ne – zajebite mandarine, pomorandže i banane... pušim plavi BOND 100-S, a za ostalo ću se ogrebati od Miškovića ili Olivera Dulića (ako dođe pre mene).

Danas je 14.april 2013.godine, veliki dan za naše zapadne sus(j)ede. Danas im je 14.travanj-nj-nj-nj... dan kad se izlazi na birališta. Ali, to nisu obični izbori, dapače (što bi oni rekli). Danas Hrvatska bira 12-tak poslanika u Evropskom parlamentu. Figurativno rečeno, Hrvati su do danas prešli put od obične zemlje, preko Sporazuma o predruživanju, dobijanja datuma za početak pregovora (to je onaj datum koji nama nedostaje), početka pregovora, pregovora, pregovora, pregovora... pregovora, završetka pregovora, pozitivnog glasanja od strane parlamenata svih zemalja Unije o tome da li Hrvatska treba za bude njihov član, pa do potpisivanja konačnog Sporazuma o pristupanju. Dakle, prešli dalek put, pokucali na vrata, vrata su se otvorila i samo je ostalo da zakorače u "BLAGOSTANJE – RAJ NA ZEMLJI – EUROPU!".

Za očekivati je bilo da na biralištima budu redovi kao onomad kod nas u vreme Gazda Jezde i rahmetli Dafine srpske majke. Kad ono – mućak, do podne jedva nategoše 5% izlaznosti. Toliko o želji Hrvata za Europom.
I kad im dođe taj dan kada zvanično pored zastave sa šahovnicom (da se razumemo – onom u čijim su gornjim uglovima crvena polja, a ne bela kao u doba NDH), bude i plava zastava EU, verovatno će na Trgu bana Jelačića biti deset puta manje ljudi nego na demonstracijama protiv uvođenja ćirilice u Vukovar.

A šta mi radimo? Mi se ponašamo kao bubuljičavi pubertetlija koji je u društvu malo starijeg mandova koji je počeo da bude seksualno aktivan. Gledamo u njega (u tog mandova) sa dozom strahopoštovanja, divljenja, bezgraničnog oduševljenja, dok on priča o svojim poduhvatima bez "gospođice Desanke Šakić". Zavidimo mu, gledamo ga razrogačenih očiju dok nam preko donje usne klize bale... Eeeee, kad će doći dan da i nama "gospođica Desanka" bude draga uspomena.... Ma koliko taj mandov bio ružan, nikakav i zao, on je u našim očima idol, gromada, nešto čemu težimo. A negde u sebi ipak kažemo u poluglasu: "daće Bog da zaradiš neki triper, govnaru jedan hvalisavi..."

Bez obzira na triper i ostale polno prenosive bolesti, i mi bi iskoristili prvu šansu da skinemo mrak, da izgubimo Evropsku nevinost pa makar sa prostitutkom, pa makar istresli sav sitniš iz džepova pa trk ispod Plavog mosta. Ali, džepovi su prazni, tačnije probušeni pa je sve što je bilo u njima otišlo niz nogavicu. Nešto su i džeparoši uzeli, jer su nam pantalone takvog kroja da im nije teško ni kurti ni murti da nam zaviče ruku u džep i uzme šta im volja.

Pošto smo evidentno švorc i za planinarenje kod tetka Djane para nemamo, rekoše da ima i alternativni put ka Evropi, onaj u kome bi umesto aktivne uloge imali pasivnu. Rekoše samo da bi zbog obostranog uživanja (njihovog posebno dok mi nemamo u čemu da uživamo) bilo dobro da se plaknemo i spolja i iznutra i da se podmažemo. Zato se sad naše mudro rukovodstvo (Dača, Vučko, Toma i Mladja) upinje od muke da nam nađe što kvalitetniji vazelin, jer nije red da koristimo onaj jeftin kineski. Mada, para nema, a Evropi ipak mora da se ugodi – ne može bez vazelina. Zato ćemo da dignemo kredit od Rusa za železnicu, a od tih para da kupimo iole kvalitetniji vazelin – ipak je Evropa na prvom mestu.

Draga moja gospodo, meni vazelin nemojte kupovati, jer nemam nameru da bilo šta uradim da Evropi bude lepo. Čini mi se da nisam jedini. Dobra je meni i "gospođa Desanka" barem za sada. I ne palite vatre po Vojvodini samo da bi tim dimom sakrili od naših očiju koliko ste se rastrčali da nađete pare za vazelin.

Batalite priču, sačekaćemo malo dok ne postanemo "seksualno aktivni" ali onako kako treba i kako je grudvastom jagodincu Palmi po volji i meraku. Ako su Ceca i Kolina mogli da čekaju Lazu sa MB pivom, neka i Evropa sačeka nas. Ipak smo mi Srbi SVETSKI A NAŠI!