Te noći sam spasio život jednoj vucibatini

Radnik u Srbiji radi ili za državu, ili kod gazde ili za sebe. Ko radi za sebe i živi u iluziji da poštenim radom može svojoj porodici obezbediti život dostojan čoveka je ili sanjar, ili idealista ili budala. Onaj ko radi za državu zna da će mu plata biti prikazana na bankovnom računu gotovo pa tačno u dan, tako da ne mora da se puno sekira. Možda plata jeste mala ali je redovna i sigurna.

Treća kategorija je rad za ili kod gazde. To se ne može nazvati rad kod privatnika, mada je po slovu zakona tačno. To je rad kod GAZDE.

Da povučem paralelu sa činjenicama iz realnog života. Pas ima gazdu, pas i gazda su "udružili rad" tako da jedan obezbeđuje drugome hranu i vodu a drugi fizički obezbeđuje njegovu kuću. I tu se zna ko je "radnik" a ko GAZDA. Konj i magarac su takođe na "platnom spisku" gazde. Oni su "udružili rad" tako da jedan njih dvojicu hrani a oni njemu rade teške fizičke poslove ili ih ponekad jednostavno ZAJAŠE. Tako je i sa ljudima: JA TE PLAĆAM I MOGU DA RADIM SA TOBOM ŠTA GOD HOĆU!

U mojoj poslovnoj karijeri radio sam u sve tri sfere poslovanja. Kao privatnik sam propao "u roku od odmah", za državu sam radio šest godina a ostalo kod raznih gazda. Ima skoro osam godina od kako sam na svojoj grbači osetio onaj "gazdin bič", svu surovost liberalnog kapitalizma kako tu pojavu uvijeno nazivaju.

U letnje doba, u trećoj smeni, te noći sam vodio proizvodnju u jednoj privatnoj firmi. Firma dobrostojeća, gazda blizak tadašnjem režimu, kupci zagarantovani (čitaj – država sve kupi šta mi skarabudžimo). Gazda sa visokim akademskim zvanjem stečenim sa privatnom "univerzitetu", robovlasnički je vodio firmu. Svi mi koji smo radili u njoj gledali smo da nam se pogledi ne susretnu sa njegovim, jer bi to značilo da ne gledamo šta radimo nego da njega pratimo. Kroz firmu je "duvala promaja", tj. kako se "prozor otvori", tako nekoliko zaposlenih izleti na ulicu. Zato je firma stalno imala otvoren konkurs za prijem novih ljudi, gazda se medijima i konkurenciji hvalio kako zapošljava mesečno i po 20-30 novih radnika, ali se broj zaposlenih zapravo nije menjao.

Elem, da se vratim u moju treću smenu te kobne noći. Svako ko je ikada radio u nekoj proizvodnji zna da postoji momenat kada se mašina puni sirovinama, kada se gotovi proizvodi odlažu u magacin i kada se menja program rada mašina. Mene je sve ovo zadesilo u istih petnaest minuta – mašine stoje, radnici rade oko njih a ja sa kolegom programiram mašinu. U tom trenutku, negde oko 03 posle ponoći, ulazi GAZDA vidno alkoholisan i počinje dril uz psovanje svega što je jednom čoveku sveto. Radnici beže od njega, on prilazi meni i istresa se kao prema psu. Psuje mi i živo i mrtvo, i rođeno i nerođeno, zašto sam dozvolio da mu mašine stoje i da mu stvaram gubitak.

Te noći, moram vam svima priznati, SPASAO SAM MU ŽIVOT. Mogao sam da ga zgazim kao glistu, da mu promenim lični opis da ga ni švalerka ne prepozna, da mu žvalavu vilicu sastavim sa usranim dupetom...mogao sam sa punim pravom da ubijem govedo golim rukama... ali nisam... Bio sam priseban, jer su me kući čekala mala deca, a baš da im se vršnjaci rugaju da im je otac ubica i da leži u zatvoru, to nisam smeo da dozvolim.

A da li sam trebao ipak da ne budem priseban? Da li sam trebao da okrvavim ruke, tačnije da ih ogovnjavim, jer to nije čovek nego fekalija najgore vrste? Da sam to uradio, do sada bih verovatno izašao iz zatvora. Obzirom koliko je zla naneo mnogima našli bi se svedoci koji bi rekli pravu istinu o njemu i o meni, a i advokati koji bi me valjda spasili duže robije. Tačno je da bi mi deca imala žig za ceo život – oca ubicu, ali barem bi ovaj svet i ova zemlja ostala bez jednog koji ne zaslužuje ni da hoda po njoj a kamoli da u nju bude zakopan.

Surovo rezonujem? Vi koji nikad niste radili u privatnoj firmi ovo ne razumete, nije vam baš jasno odakle tolika količina mržnje i nagon za najsurovijim zločinom. Ali vi koji ste radili ili radite kod GAZDE, kažite iskreno da li ste barem jednom u životu (možda i jednom u toku dana) upravo imali ovakve misli kao ja pre skoro osam godina? Bacite kamen na mene kad me vidite ako ne mislite da sam napisao ono što vi jedva da smete i da "glasno pomislite".

I još nešto: kada u novinama pročitate da se desilo ubistvo (ne računam mafijaške obračune i obračune među klincima i omladinom), kad saznate da je "odrastao čovek" ubio nekog ili nekoliko drugih, zapitajte se da li su možda ti koji su platili glavom zapravo nesvesno spasili život GAZDI njihovog ubice?

Naivno kao francuska sobarica

Nešto razmišljam, ukoliko ljudi veruju svemu šta im se kaže i svemu što pišu novine i svemu što čuju na televiziji, onda stvarno treba da se zatvore u svoje male torove i da bekeću. Ovca ostaje ovca da li bila bela ili crna.

Odavno se priča da je studenstka pobuna 1968.godine počela tako što su u menzi služili užegli pasulj sa rebarcima, pa je bilo više slanine sapunjare nego mesa, a i pasulj je imao kiselkast ukus. To tvrde jedni, a drugi tvrde da je videla žaba da se konj potkiva (u to vreme su se studenti bunili u mnogim zemljama) pa i ona, jelte, digla papak. Kasnije, kad su iz sebe izbacili svareni pasulj i pošteno zapušili septičke jame po Novom Beogradu, studenti su se tobože setili da je komunizam u krizi i da treba pomoći Titu koga napadoše korumpirani i nadobudni članovi njegove partije u nameri da ga sklone iz doživotne fotelje. Kad je Tile rekao da su studenti upravu, sve se završilo kulturno-umetničkim programom sa kozaračkim kolom na bis.

'oće pasulj da bude nezgodan, naročito kad se pokvari... I ja bih sada trebalo da kažem da je trovanje crevnog trakta uzrok da nam zamalo unište bratstvo i jedinstvo i razjebu Jugoslaviju? Ma hajde bre, naivno kao francuska sobarica.

Da se vratim u sadašnjost i jako blisku prošlost. Arapsko proleće nije počelo zbog pokvarenog pasulja. Arapi ga kuvaju sa junetinom a to se malo teže kvari, uz to nije im suljpa nacionalno jelo tako da se moralo smisliti neki razlog po debilnosti i naivnosti ekvivalentan beogradskoj studentskoj dijareji. Zvanično, iskra na severu Afrike je zapaljena kad se jedan čovek po imenu Muhamed Buzizija polio benzinom i spalio jer mu je zasmetala korupcija u policiji. Nije jasno definisano da li je u pitanju saobraćajac, šalterska radnica kojoj je zafalio jedan papir ili ne daj bože komunalna policija. Šalu na stranu, verujem da je čovek imao debeo razlog što je uradio sebi to što je uradio, ali da "izgori" pola severne Afrike zbog ovoga malo je debilno, zar ne? Šta bi neki naš čovek trebalo da uradi u tom slučaju? Meni su na šalteru policijske stanice Zvezdara tražili PREVOD RIJEŠENJA SUDA U NIKŠIĆU NA SRPSKI JEZIK!!! Moj drugar "ponosno nosi na automobilu" tablice sa slovima WC pa mu dokoni klinci kite iste toalet papirom, drugog su proglasili rogonjom jer ima zadnja dva slova VO, a treći je najbolje prošao – ima dokaz da je mudonja, pa mu na tablicama piše UD. Drugari, da dižemo revoluciju? Ma daaaaaaaaj...

Tursko "proleće", tačnije pokušaj destabilizacije jedine evropske ekonomije koja je u usponu počeo je zbog toga što je neki "lokalni Mišković" hteo da na mestu jednog parka napravi tržni centar. Naš Mišković to isto hoće na mestu logora za jevreje na autokomandi. Kad je turski politički vrh odustao od dozvole za gradnju, "sultan Sulejman i ekipa" su nastavili protest pa su im policija i vojska omogućili tuširanje i rashlađivanje iz vodenih topova. Ukoliko i dalje ostanu tamo, u najavi je Tien amen i tenkovi kao u Pekingu.

U Brazil greškom došao telegram (možda i mail) od Đilasa da se momentalno kazne Zemunci zbog pobede naprednjaka, i da se poveća cena gradskog prevoza za 10%. Elem, umesto da se beograđani pobune, digoše se brazilci. Tako je to kad imamo nepismene ljude u korespodenciji – B.R.A.Z.I.L – kako se čudno piše reč Beograd.

Na kraju, da vidimo šta može biti inicijalna kapisla u Srbiji, ali na osnovu iskustava iz sveta. Imam nekoliko predloga koji će omogućiti da se na ulice Beograda i svih većih gradova Srbije slije masa nezadovoljsnih ljudi:

1. prekinuti emitovanje Farme, 

2. zabraniti porno sajtove na internetu, 

3. oduzeti vladikama SPC skupocena vozila i podeliti im BUSPLUS kartice,

4. veštački izazvati promaju u celoj zemlji jer je poznato da je promaja neprijatelj broj jedan u nas srba, 

5. prekinuti proizvodnju bromazepana i sličnih pilulica, kao i zabraniti njihov uvoz i distribuciju, 

6. postaviti Nebojšu Čovića za sportskog direktora Košarkaškog kluba Partizan...

 

Ako neko ima bolju ideju, slobodno neka je dopiše ispod ovog teksta, pa da ustajemo na noge lagane...