Gospodine generale, dozvolite da Vam se obratim!

"Ja .... svečano se obavezujem da ću braniti nezavisnost, ustavni poredak, nepovredivost i celokupnost Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i da ću čuvati i razvijati bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti. Uvek ću savesno i disciplinovano izvršavati obaveze i dužnosti branioca samoupravne socijalističke domovine, i biti spreman da se borim za slobodu i čast, ne žaleći da u toj borbi dam i svoj život!"

Gospodine generale, dozvolite da Vam se obratim kao bivši oficir Vojske Srbije, vojnik koji je kao i Vi položio vojničku zakletvu.

Svojom voljom, pri čistoj svesti i zdravoj pameti, pre pet godina napustio sam vojni poziv i time prekinuo porodičnu tradiciju - posle mene niko više iz porodice neće biti oficir bilo koje vojske. Nije mi žao i mogu Vam, posle svega što se dešava, reći da sam ponosan što sam to uradio.

Niko u Srbiji ali ni u svetu, ne može da bude ravnodušan na činjenice koje prate Vaš sadašnji položaj i status. Jedni Vas veličaju, drugi pljuju, neki uživaju u ovome što Vam se dešava, neki sažaljevaju.

Kao oficir oficiru želim da Vam kažem da je moja porodica mnogo propatila od 1941.godine. Jedan deo porodice je bio u Ravnogorskom pokretu, drugi sa Titovim partizanima. Postoji u jednom romanu o Drugom svetskom ratu kazivanje o tome kako brat brata dovikuje sa planina oko Berana, u nameri da ga namami i ubije. Ta braća su bili moji rođaci.

Rasuti smo svuda po svetu, jedan deo  su hrišćani - pravoslavci kojima i ja pripadam, a drugi je pre mnogo vekova primio islamsku veru, a samo mali broj mojih rođaka nije verovao ni u jednog Boga.

U ratu od 1991.godine moji daleki i bliski rođaci su ginuli na svim stranama, od svačije ruke. Zato želim da Vam saopštim da verujem samo u Boga i u ISTINU!

Budite svesni da ni Vi ni ja, bez obzira na naša različita godišta, nećemo doživeti da se prava istina o Bratuncu, Srebrenici i svim strahotama svih naroda u građanskom ratu u bivšoj SFRJ sazna, jer to trenutno niko ne želi. Svaki narod ima neku svoju istinu, ali PRAVA ISTINA JE SAMO JEDNA!

Istoriju pišu pobednici, i zato na našim prostorima prave i tačne istorijske činjenice još ne postoje. Istorijska pravda se neće naći ni u Haškom tribunalu gde će Vas poslati da umrete, jer je i on instrument za namirivanje političkih apetita.

Za kraj, neka svako od nas živi svoj jedini život tako da ne crveni od srama zbog bilo kog svog postupka, i da ga se potomci ne stide kada ga jednog dana ne bude bilo.