Sve je isto samo njega više nema - Kosova.

Negde se 21.12.2012.godine pominje kao datum propasti sveta. Zbog nekakve simetrije brojeva taj datum figurura kao dan D, sudnji dan ili dan propasti sveta.

Zašto da čekamo taj dan, kad možemo to obaviti i ranije? Možda se taj dan već i desio, ali nas nisu "obavestili"? Ako od ovoga što nam se dešava može biti gore, onda nam zaista nema pomoći.

Amerika zamalo da bankrotira. Ta država živi od pozajmica i kredita. Umesto da nauče da vraćaju ono što su pozajmili, oni se još više zadužuju. To je onaj osećaj kada vam je "puno srce" jer vam banka odobrila duplo veći dozvoljeni minus po tekućem računu – razmišljate da će sada biti mnogo lakše, ne morate u banku za kredit sa sve menicama i potvrdama iz firme, samo provučeš "plastiku" kroz automat u TEMPU i eto (polu)puna kolica hrane.

I šta kad se dođe do te nove granice? Pa ništa, idemo dalje u nova zaduženja. Kao u onom vicu kad Mujo pita Hasu koliko je dužan, a on mu kaže "mnooooogo". Pa kako toliko Haso? Prošli čekovi za koje je Fata kupila mašinu za veš, televizor i frižider. Pa kako ćeš bolan Haso da platiš te dugove? Lako, kaže Haso, napisaću nove čekove.

Dakle, Amerika piše nove čekove i pomera granicu zaduživanja – samo je nebo granica. Pošto im Kinezi pozajmljuju pare, za očekivati je da i njih povuku u ambis, da im vrate za ono što su im kosooki prekopirali tehnologiju.

U Evropi je vanredna situacija, Grčka je pred bankrotom, a na korak do istog su Italija i Španija. Irska je negde ni tamo ni ovamo, ali naginje na tamo, tačnije ka ambisu. Vruć oktobar se sprema u svakom pogledu.

Kod nas je situacija "idilična". Vlada mudrog nam premijera (to je onaj što liči na Deda Mraza) uspešno odoleva novom talasu krize (koji kako kažu nećemo ni osetiti jer će nas zaobići), đaci su u klupama sa rukama na leđima (ne smeju ni da dodirnu "besplatne udžbenike" jer u protivnom isti neće ni malo biti besplatni), radnici na ulici umesto za mašinama, Srbi sa Kosova na barikadama, mladi po kafićima, gospođe sa papilotnama i borosanama pred malim ekranima TV prijemnika sa kojih "zrače" turske serije i tenis...

One koji nisu primetili da obavestim da je benzin opet samo u Srbiji poskupeo (mimo zakonitosti tržišta i zdravorazumske ekonomije) i da je lakše naći pesak u bubregu nego kristal-šećer u prodavnici.

Penzije i plate sa budžeta se isplaćuju u dan tačno (odakle pare kad privreda ne radi), a radnici u privatnim preduzećima moraju da probuše još jednu rupu u nizu na kaišu (onu bliže zakačaljki) da im ne spadnu "gaće". A kome je suđeno da bude je..n njemu gaće same spadaju.

Kao primer koliko nam je "sve potaman u životu", poslužiće mi primer LOTO milionerke, kojoj su poznati i priznati ekonomisti preporučili da novac (ogroman novac) umesto u stanove i neku malu privredu kojoj bi obezbedila sebi i porodici radna mesta i hleb, preporučili da pare uloži u banke i oroči i da živi od kamate.

Osim "besplatnih udžbenika" – živimo "dane mrmota", svaki dan ista pesma.

Sve je isto samo njega nema! Tita? Ne Tita – Kosova. Tek sada smo obavešteni da je sve gotovo. A i ovi košarkaši, baš su mogli da osvoje neku medalju da nam ova gorka pilula lakše klizne niz grlo...