KOLUBARA – nacionalni srpski brend

Pored Guče, EXIT-a, leskovačkih ćevapa i paprike, radova na Gazeli i Đilasove ćuprije na Adi, Srbija upravo dobija još jedan nacionalni brend. To je Kolubara.

Šta je zapravo pravo značenje reči BREND?

Po mom mišljenju, ukoliko izgovaranje ili pomisao na neku reč u čoveku pobudi jasne i nedvosmislene emocije i poistovećuje tu reč sa nečim što "nema nigde na svetu", e to je brend.

Pa zar maštovitost i snalažljivost nekih ljudi da nešto do te mere "zajašu" da bi i svojim čukun-unucima obezbedili lagodan život, zar to nije pravi srpski brend? Naravno da jeste.

A sve je na papiru "legalno", samo što se kosi sa zakonima zdravog razuma i elementarne fizike. I to da mašine nekoliko meseci rade po 24 sata dnevno, i osnivanje ćerki-firmi koje po zakonu imaju pravo da bez tendera uzimaju u zakup mašine, i basnoslovni računi pravdani proširenjem poslovanja. Naravno tu je i okolnost da je prvo-optuženi krenuo na liturgiju u manastir u Grčkoj, sa sve darovima monasima i kaluđericama u vidu domaćeg kajmaka i sira sa Rudnik-planine. I eto malera, baš tako ovaploćen i prosvećen uhapšen je na državnoj granici...

Da se ne lažemo, sve se ovo znalo još davnih dana, ali nije bio trenutak da se nešto preduzme. Sad je trenutak jer počinje predizborna kampanja.

Žuti otvaraju afere od pre nekoliko godina i računaju da će im Kolubara i (naprasno) afera otkrivanja istine o ubistvu Zorana Đinđića doneti predizborne poene. Put u Svetu Evropsku Uniju je zaprečen barikadom kod Jarinja, tako da od tog nema ništa – toga su i oni svesni.

Dača-pendrek 'apsi sve redom, a uz to dokazuje da je "jedino muško u Vladi" pa zabranjuje šetanje "ponosnih" po Beogradu.

Mlađa gitarista nema više ideja oko besplatnih akcija i FIAT-a pa počinje da se izvinjava za sve što je pogrešio (mada su i drugi grešili ali znatno više nego on).

Mumificirani faraoni izigravaju najglasniju opoziciju i deru se kako im je "dosta verbalne onanije" (za onu pravu zbog godine proizvodnje nemaju ni "šta" ni "sa čim", mada i kateter zna da zasmeta), pa čak osnivaju podmladak (verovatno će tu oni koji će, čim se rode, ostvariti pravo na penziju).

Čeda pušta bradu, a četnici se redovno briju i čekaju da im se šef vrati "iz rominga" pa da krenu u konačnu bitku za vlast.

Čovek što hrani žirafu posle TV-duela sa jednim "šetačem" koji mu se uživo udvarao i "staklastim pogledom ga premeravao", ozbiljno razmišlja da počne da vodi svoju politiku "u svoja četiri zida" – domaćinski.

Jedino oni napredni mudro ćute. Valjda im je neko pametan rekao da treba da ćute jer kad god nešto kažu ili urade, da prostite – zaseru stvar. Jedini izlet bijaše ono sa čiča-Tominih 100 milijardi dolara Srbiji ako oni dođu na vlast, pa se i to završilo po principu - "k'o rolna toalet papira život se odmotava...".

Od gladovanja i žeđi se nisu mnogo ovajdili, pa ko vele – bolje da ćutimo jer vreme radi za nas.

I tako do marta-aprila sledeće godine, biće 'leba i igara i zanimacije za zube, ali samo u vidu političkih dogodovština, nikako nečeg što se maže na hleb. Svi oni čekaju svojih pet minuta po proglašenju rezultata izbora, da razbude svoju bujnu maštu i krenu da gospodare Kolubarom. To je majka-Mara za vlast i to oni dobro znaju. Taj srpski brend valja još "razraditi" i "zajahati" bolje i sigurnije, jer duge su naredne četiri godine – treba vladati i "carovati", a i rodbinu zbrinuti.