A be, đipi li onaj iz kosmos?

Mnogi su hteli da skaču, neki skaču a većina nas će skakati. Različitim povodima i namerama razume se - neko od muke, neko od besa, neko zbog slave a neko jer nema drugi izbor. 

Do sada se skakalo sa prozora višespratnica, krovova zgrada, mostova i odžaka, a nova moda je skakanje iz vražje materine – stratosfere. Neki smo skakali a neki ćete da poginete – zavisi od podloge i namere skakanja.

Čistokrvni srbijanac (kao što mu kršteno ime kaže) Feliks Baumgartner, zbog slave i veće količine zelenih novčanica, a sve zbog tobože adrenalinske zavisnosti, đipio je iz stratosfere, koja je za tu namenu promenila ime u srbosfera. Naravno da je pre toga morao da pita Jelenu Karleušu da li je njen lični fotograf (naravno opet Srbin) slobodan da ga uslika. Pošto je raspored dotične bio veoma gust, nekoliko puta je došlo do odlaganja skakanja iz srbosfere, ali kad je gospođa dala zeleno svetlo svom fotografu, Feliks je overio BUSPLUS karticu u kapsuli i konačno skočio.

I Feliks Baumgartnerić je skočio, i svi su to gledali. To zašto je skakao to smo apsolvirali, ali zašto je toliko raje (Gaje i Vlaje) blenulo u TV ekrane toliko da su svetla na prozorima gotovo svih zgrada u svetu treptala u istom ritmu - ritmu prenosa iz srbosfere?

Neka me neko demantuje, ali gledali smo iz dva razloga. Prvi bi mogao da bude to da li će dotični imati mu.. da uopšte skoči. A drugi, po meni onaj pravi, što su mnogi očekivali direktan prenos smrti. Što, da nisam malo morbidan? Kada je reality show najgledaniji – pa kad postoji realna mogućnost da se desi nešto strašno i surovo, da padne krv. Ili nešto jako lepo – da padne sex.

Vajni stručnjaci su dali mišljenje da bi Baum...ić mogao da sagori kao licna u osiguraču pri probijanju zvučnog zida, ili da se razbije kao čaša ako mu padobran otkaže. Grešim? Pa koliko je vas prekinulo gledanje prenosa kad se otvorio padobran? Koliko vas je odgledalo konferenciju za štampu po završetku skoka? Niko. Kad je đipio i leteo svi smo buljili u ekran, a kad je bilo sigurica da će sve proteći kako treba, promenili smo kanal na malom ekranu TV prijemnika ili ugasili youtube na kompu.

Postali smo jako surovi. Da li zbog onih što nas prskaju raznim otrovima iz aviona ili zbog loše ekonomske situacije, ali užasno nam se skratio fitilj i izgubili smo osećaj za lepotu života. Opet grešim? A da li se sećate događaja od pre par godina (februar 2009.godine) kada je jedan momak pokušavao sebi da oduzme život skokom sa beogradskog mosta Gazela, pa je zbog toga policija blokirala saobraćaj na auto-putu. Nepregledne kolone su se stvorile, a ostale su upamćene dve reakcije ljudi. 

Debeljko kome se ohladila supica u tanjiru jer kasni na ručak, izjavio je: Dajte mi pištolj, ja ću da ga ubijem, da mu olakšam, majku mu j... Znate zašto, znate li kolika je gužva?! Do aerodroma! Mislim, koja je to budala!" (izvor sajt www.b92.net, ceo link se nalazi na dnu teksta). Druga reakcija je bila fotografisanje ovog nesrećnika. Kulminacija toga desila se kada je jedna majka (ako se to uopšte može nazvati majkom) postavila svoju decu tako da se u pozadini vidi samoubica i sve ih lepo fotografisala!

Kao što je nekad u srednjem veku narod voleo da gleda pogubljenje, tako ih sada uzbuđuju ovakve situacije. Sve što je ekstremno, vole da vide i to im predstavlja izazov da bi osetili zadovoljstvo. To pokazuje nedostatak saosećajnosti, toplote i nerazumevanja za druge. Gledanje potencijalnih samoubica je atrakcija, da bi kasnije moglo da se prepričava - zaključio je dr Zoran Đurić neuropsihijatar i psihoterapeut iz Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević”, za list Politika te davne 2009.godine.

Pre par dana jedan čovek je hteo da skoči sa zgrade starog generalštaba. Decembra 2011.godine Palko Ponjiger (1960) i njegova supruga Ilanka (1964) sa detetom u naručju skočili su sa prozora svoje sobe vojnog smeštaja na Zvezdari – jedino je dete preživelo. Kada mu je svega bilo dosta, Branko Ćopić je skočio sa Brankovog mosta...

Baš me čudi da jedino sa Đilasove ćuprije niko nije pokušao da skoči. Verovatno zato što nije prometna ili je most nizak, pa bi skokom posledice po onoga što skače bile nevažne i nebitne. Nisam pametan...

link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=25&nav_category=16&nav_id=346952

Udar na Hrista i kolektivni Alchajmer

Danas je 10.oktobar, za penzionere u Srbiji jedan od dva mesečna spasovdana – legla je penzija. Pre pet dana obeležili smo dva 5-ta oktobra, jedan kao datum "revolucionarnih političkih promena" iz 2000.godine, a drugi kao datum pogibije dvojice gardista u Topčideru 2004.godine.

Pošto se za ovaj prvi ispostavilo da je prošao po sistemu punog kruga, tj. vratili smo se tamo gde smo bili 4.oktobra 2000.godine (barem po izgledu vladajuće vrhuške, dok se između dva 5-ta oktobra desio žuti cunami), reakcija mnogih od vas koji ovo čitate na pominjanje onog drugog (Topčiderskog) 5-tog oktobra uglavnom je češkanje po glavi i pomisao: čekaj bre, zar je i to bilo tada...

Da li neko može bez upotrebe googla da se seti imena ovih momaka?

Da, sindrom pilećeg pamćenja zahvatio Srbiju i Srbe, ljudi bezglavo jure da zarade neki novčić da bi svojoj porodici i sebi obezbedili kakvu-takvu-bilo kakvu egzistenciju, kome je još do istorije a pogotovo ove bliže.

Ulja i šećera ima u prodavnicama ali po paprenim cenama, danas se kilo krompira prodaje za 70 dinara i kome je još do razmišljanja šta je bilo pre nekoliko dana, nedelja i godina.

Blagim okretom glave četiri dana unazad setih se ja da je za 6.oktobar bila planirana tzv. Parada ponosa. Eto, sad ste se i vi setili, a kao da je bilo davno, zar ne. A šta je bilo dva-tri dana pre tog termina za šetnju? Pojma nemate (čast izuzecima).

Oni koji pažljivo prate moje pisanije na ovom sajtu setiće se da sam dao rok od 10 dana da se dogodi reakcija verujućih hrišćana na ružne prozivke o Hristu, barem 0,01% jačine kao što su muslimani reagovali na pljuvanje po proroku Muhamedu. I šta bi? Ništa.... (sećate se onog nemačkog naučnika, što je uspostavio teoriju da Hrist i nije bio takav kakvog ga Biblija prikazuje?).

Pošto je reakcija bila mlitava, usledio je novi udar, izložba gay-aktivista u sred grada Beograda na kojoj je rodonačelnik hrišćanstva prikazan kao transvestit (ne baš kao Boki 13 ali slično...). Dve hiljade nindža-kornjača čuvalo je ovu sramotu od kulturne manifestacije od svega par desetina učesnika protesta. Bravo Srbi - sram nas bilo! Ovo je ta SRAMOTNA SLIKA, pa da vidim da li će neko da me popljuje što je prikazujem i javno kažem - OVO BOLESNO SRANJE OD SLIKE NIJE SMELO NI DA UĐE U SRBIJU A KAMOLI DA SE PRIKAŽE NA IZLOŽBI U BEOGRADU!!!!!!!

I šta sad? Pa ništa, po starom dobrom običaju... Kolektivni Alchajmer lebdi nad nama. Sve je isti čas palo u zaborav posle vesti sa naslovnih strana novina od ponedeljka gde lepo piše da će da konačno 'apse Natašu Bekvalac (ne Vučić nego Dačić zbog nekog saobraćajnog prekršaja, bla bla truć...)!

Čisto iz zezanja da vas priupitam, da li se neko seća štapa Nenada Čanka? To je onaj simpatični debeljuca iz žirija u nekoj emisiji o kuvanju na nekoj televiziji rekordne gledanosti? Šta to bejaše sa štapom? Ne bejaše nego bijaše. Ne sećate se? Bilo davno? A ha, kao kroz maglu. Beše to kafana onog džanki-vaterpoliste, tako nešto?

A da vas pitam tablicu množenja? Smem? Da li se barem toga sećate?

tribina