Slepi kod očiju

Još jedan vikend, i opet se nisam naspavao ni odmorio.

Zapostavio sam pisanje jer je toliko njih svašta u poslednje vreme napisalo o svakojakim glupostima, da mi ponestaje tema i inspiracije.

Pokušavam da nateram sebe da ne razmišljam o tome šta se pre par dana desilo u Hagu ali ne mogu. Jednom rečju, sada je i idiotu jasno šta je Haški tribunal i čemu služi.

Po sistemu "a onda će Đura da ti oprosti što te je tukao", preglasavanjem sudija 3:2 promenjena je istorija jedne decenije. Ponovo se čuju ratni bubnjevi, utišani i pritajeni jer vreme leči sve i ljudi imaju pileće pamćenje. Opet se čuju ratoborni pokliči, opet se politika meša u sve oko nas, opet se prelazi sa Linolade na Eurokrem a sa Vegete na Biozačin.

Surovo poređenje? Vređam muku i patnju preko 200.000 izbeglica iz Krajine? Ne, samo Vam udaram šamarčinu i kažem da će euforija u Srbiji potrajati do prvog snega ili do konačnog javnog obelodanjivanja da će nas na Pesmi evrovizije predstavljati Nataša Bekvalac.

A euforija u Hrvatskoj će potrajati barem deset godina! Da, nisam pogrešio – GODINA!

Da činjenice ostavim po strani, jer nisam ni istoričar a ni jedan od 200.000 ljudi koji su napustili svoje ognjište i grobove i u traktorskoj koloni izbegli u Srbiju. Kolika je njihova muka, to razume samo neko ko se nekada našao u takvoj situaciji. I svaka moja reč po tom pitanju bila bi copy/paste novinskih članaka u kojima su mnogi jedva dočekali neku temu za laprdanje a da se narodu skrene pažnja na sirotinju i nemaštinu.

Dakle – HAG! Tu su u bukagijama Srbi, opet Srbi i nešto malo ne-Srba. Srbi su tamo otišli tako što su se sami predali ili su pohapšeni a pre toga vijani po šumama i gorama naše zemlje ponosne kao da su najveći kriminalci ili krvoloci. Za mnoge je organizovan direktni televizijski prenos predaje u ruke onima sa crnim togama i sedim perikama (setite se sletanja helikoptera sa Miloševićem ili aviona sa Mladićem). Uglavnom se zna konačna presuda, osim one za Milana Milutinovića koja i jeste jedina bila poštena. Za njih se obezbeđuje specifična povratna avionska karta – u smeru Beograd-Hag za sedenje a u povratku za sveštaj sanduka u bagažnom delu aviona.

Sa izuzetkom nekoliko Haških zatočenika, država Srbija nikome iz naše "dijaspore" se nija našla na pomoći dok su tamo. Uglavnom su prepušteni sami sebi i svojim "jatacima", a kad se provali da je unapred napisana presuda u opasnost da padne zbog jasnih dokaza, država i te jatake preventivno isporuči ili u Hag ili u Ustaničku.

Pa kad se desi ovo što se desilo pre neki dan, da su hrvatski genеrali oslobođeni optužnice, čude se i Srbi i Karla del Ponte otkud to. A da li ste toliko blesavi da verujete da se to tek-tako desilo? Da li verujete da su hrvati sve ovo vreme SAMO palili sveće i molili se Bogu za slobodu svojih generala? Naivno od vas. 

DRŽAVA je odbranu svojih ljudi stavila kao primarni zadatak, ogromne pare su obezbeđene da se angažuju najbolji i najskuplji advokati, najbolji i najskuplji i najsposobniji lobisti i slično. Zašto? Iz dva razloga: prvi je što država Hrvatska štiti svakog svog građanina ma gde bio, a drugi je jer će im se te pare vratiti sa kamatom kroz nekoliko godina.

Čudite se? Pa nisu ih stavili u banku da im kaplje kamata? Jesu i to u BEOGRADSKU BANKU u stečaju! Otvorite oči gospodo - padom optužnice protiv dva hrvatska generala pada činjenica da je bilo genocida tokom "Oluje", a to znači da je ispravna i činjenicama osnažena optužnica Republike Hrvatske protiv naslednice SFRJ – Srbije. Sada oni sa punim međunarodnim pravom mogu (i hoće) da traže ratnu odštetu od Srbije. I dobiće je, jer su sada sve kockice složene.

Dakle, neka se spremi Mlađan Dinkić na daleke pute da traži i kuka par desetina milijardi dolara (ili evra) kredita jer će uskoro bivša braća da nam "puste menice". Da smo bili pametni i složni i da smo bolji šahisti (gledali nekoliko poteza unapred), možda bi onog vikenda pričali o nekim lepšim stvarima. Ovako, i ona milijarda od braće Rusa nas neće pokriti.