HITLER I ORO

Danas je sreda 9.oktobar i hit među korisnicima interneta u Srbiji je insert iz jedne televizijske emisije u kojem devojka, oskudno odevena i tobože oskudno obrazovana, odgovara na nekoliko trivijalnih pitanja u rangu petog razreda osnovne škole, a sve ležeći pohotno na polupraznom bračnom krevetu. Naravno da odgovori nemaju veze sa mozgom, i to je upravo razlog što je ovaj insert danas hit dana u Srbiji.

Naziv te emisije iz koje je insert izdvojen je VIP, tema emisije je potraga za zgodnim mladim (po želi i glupim) devojkama koje žele da budu starlete, tj. VIP kurve.

Hoću da napravim dvostruku analizu ovog što je prikazano, a vi koji čitate kažite da li sam dobro procenio ili ne.

Prva stvar je sama potreba da se takva emisija snima, tj. da se mlade (i po želji glupe) devojke uopšte biraju preko malih ekrana. Stvar je vrlo jednostavna: u vreme dok su u radijskom etru postojale samo tri-četiri stanice, umišljati novinari su se setili kako da mesec ili dva imaju besplatan doručak. Raspisali su radijski konkurs za pekaru koja pravi najbolji burek. Uslov je bio da im se u određeno vreme burek donese na degustaciju, pa će uz pomen naziva pekare na neki način reklamirati istu. Kako je Beograd imao veliki broj pekara (ima ih i danas), konkurs se otegao na opšte zadovoljstvo redakcija jutarnjih programa. Neka pekara je i proglašena za najbolju, ali primarni cilj je ostvaren – novinari su imali gratis doručak i tako iz dana u dan.

Da li vam emisija VIP u kojoj se biraju starlete liči na biranje bureka? Pa liči, jer da bi nešto moglo da se realno oceni mora da se PROBA. Burek može da se pojede, a starleta može da se poj...

Druga stvar oko ove emisije koja mi je zapala za oko (ne ORO nego OKO) je način na koji smo saznali da takva emisija uopšte postoji na jednoj o televizija. Marketing služba je odradila prvoklasni posao – CELA SRBIJA zna za tu emisiju a da nisu uložili NI JEDAN JEDINI DINAR u reklamu. Što se ORO-DEVOJKE tiče, ona je i sebi i emisiji napravila posao, emisija će biti ultra gledana, oglašivači će debelo plaćati reklamne sekunde, a ona će posle ovoga siguran sam karijeru nastaviti na Farmi ili nečem sličnom. Naravno, u pauzama snimanja će se vraćati u krevet "voljenog sponzora".

Svi srećni i zadovoljni, a mi ne primetismo u celoj toj gunguli da poskupeše neke osnovne životne namirnice i da PDV ode naviše. Svi danas pričamo o ORO-DEVOJCI umesto o Lazaru STARMALI Krstiću i njegovom planu ekonomskog preporoda.

Ovakvi primeri marketinške kampanje sa ekstremno malim ulaganjem novca i izuzetno dobrom idejom kako izvršiti promociju, nisu novost u Srbiji. Evo vam nekoliko primera: da li se sećate Severininog pornića? Da – sram je bilo, pila je šampanjac... Ali, od tada ceo Balkan ZNA KO JE SEVERINA. Po sistemu žabe koja je videla da se konj potkiva, i naša loto-Suzana je sa dva pornića pokušala da izazove pažnju javnosti ali je umesto toga izazvala sažaljenje.

Drugi primer je vlasnik hotela Design Hotel Mr.President, još odavno poznati Duško Zabunović. Čovek je otvorio novi hotel davne 2007.godine i zaželeo da cela Srbija čuje za njega a da ne uloži velike pare u reklamu. Po licenci tog tipa hotela, u svakoj sobi treba da bude portret predsednika ili premijera neke države. Domišljati vlasnik je rešio da u jednu sobu postavi sliku davnašnjeg kancelara Republike Nemačke Adolfa Hitlera. Platio je piće jednoj novinarki da o hotelu napravi reportažu i kao šatro-gistro uslika baš tu sobu.

Ne samo da je ispunio primarni zadatak da je cela Srbija saznala za taj hotel, nego se za Design Hotel Mr.President u Beogradu čulo od zapadne Amerike do istočne Azije i Australije. Pošto je ispunio svoj cilj, teatralno je lično skinuo Hitlerovu sliku i tobože se izvinio žrtvama Drugog svetskog rata, a kad su novinari zamakli za ćošak u sebi rekao HVALA VAM BUDALETINE JEDNE.

Eto, za promociju nečega je dovoljna samo dobra ideja i plan kako da se ta ideja plasira. Ne treba ulagati mnogo novca, dovoljno je biti inteligentniji od većine. Obzirom da se bliži moj povratak ispred radijskog mikrofona, predložiću mom kolegi i našem uredniku da raspišemo konkurs za najbolji burek; pošto nam žene ne dozvoljavaju da van kuće šrvljamo, barem da pojedemo nešto kvalitetno za doručak.