Važne misli običnih ljudi

Postoje novinari i "novinari". Pravi novinari su oni koji se školuju za svoj poziv. Čitati tekst ili pratiti radio ili TV prilog pravog novinara je veoma lepo i poučno iskustvo. Nažalost, od nazovi "novinara" oni pravi ne mogu da "dođu do vazduha". Ima i izuzetaka, da ljudi kojima buduća ili trenutna školska sprema nije ova profesija urade nešto dobro, ali i oni ne mogu da "dođu do vazduha" od loših imitacija.

Pre nekoliko nedelja pratio sam TV formu o Dušanu Kovačeviću, dramskom piscu i članu SANU. U jednom trenutku, ničim izazvana, "novinarka" ga je pitala: "A zašto vi uopšte pišete?" Na to je Kovačević u svom stilu odgovorio:

"Kada čovek ima 'problem' on ode kod psihijatra koga mora da plati. Psihijatar mu da papir i olovku i kaže mu da napiše šta ga muči. A zašto bi ja i pisao šta me muči i plaćao psihijatra, kada mogu sam da pišem i još neke pare od toga da zaradim!"

Možda je i ovo moje 'mangupiranje' koje čitate jedan vid psihijatrijske terapije, a možda i nije? Ne znam, ali mene glava sve manje boli u poslednje vreme i noću bolje spavam.

Jedno od 'dostignuća demokratije' je i blog, forma gde svako može da kaže svoje mišljenje o nekoj temi i da isprovocira komentare bilo u vidu teksta ili lajkova. Ali postoji i provokativnija forma, ukoliko taj koji je piše to 'oružje' iskoristi na pravi i pismen način.

Kratka forma tipa aforizama nekad je bila veoma popularna po medijima. I sada ljudi pišu aforizme, ali to sečivo je nekako tupo i bezopasno. Uglavnom se svodi na komentarisanje bednog života i još bednije budućnosti.

Ima onih koji su granicu aforizama pomerili u dobrom smeru, počevši da pišu aforizme U PRVOM LICU, zbijajući šale na svoj i naš račun, gde te šale seku kao najoštriju žilet.

Čovek koji se krije pod pseudonimom Sloba_Milošević svakog dana na twitter-u postavlja statuse koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Uostalom pogledajte i sami.

Facebook verzija 'Slobe Miloševića' sa Twitter-a je izvesni Boysie Bojsi, čovek koji se skriva iza lika kvazi tajkuna iz serije "Mućke".

Umetnost je napisati SAMO JEDNU REČENICU a reći toliko toga, zar ne? A politikantstvo je govoriti ili pisati mnogo, a ne reći NIŠTA! Neka naši politikanti od lepog nam predsednika pa naniže stanu u red! A odmah za njima oni koji su jedva završili i srednju školu ( i to verovatno treći stepen ) i misle da su pokupili svu pamet ovog sveta, a vode glavnu reč u medijima i na medijima! Šlus, more!