Srećna Nova godina? Ma daj...

Danas je kao 31.decembar. Večeras je kao najluđa noć. Noćas kao dolazi Nova 2012.godina. Mnogi kao izigravaju neko ludilo i nečemu se kao raduju. Ne baš svi, među prvima ja. Sa razlogom, valjanim.

Prođe predugačka 2011.godina a osećam se kao da sam deset godina stariji. Svašta mi se ružnog izdešavalo u proteklih 365 dana, i nemam nameru ni da se osvrnem da pogledam šta sam sve proživeo. Neka ide i ona i onaj koji mi je takvu godinu poslao u vražju mater.

Mojoj deci moram da izigravam Deda Mraza, da se smeškam a nije mi do smejanja, da kitim novogodišnju jelku a najradije bih otišao negde gde nema nikog i bio sam sa svojim mislima, jer svuda oko mene crna boja. Čemu da se radujem i čemu da se nadam.

U najavi je još gora godina i to svi predviđaju. Onda se duboko zamislim kakav efekat izazivam ako nekome kažem ili napišem SREĆNA NOVA 2012.GODINA, a znam da neće biti nikome normalnom srećna. Da poželim PUNO USPEHA ličilo bi na psovku jer je veća verovatnoća da će taj neko ostati bez posla (ako ga uopšte i ima), nego da će ga pregaziti beogradski metro.

Umesto čestitke upoznaću vas sa jednim događajem od juče koji će vam u nekoliko rečenica objasniti koliko smo pukli kao ljudi i kao država, i koliko smo siromašni i materijalno i duhovno.

Mesto radnje - MAXI na Cvetkovoj pijaci, ispred vitrine za meso. Veliki broj ljudi čeka strpljivo u redu da sebi priušti malo mrsa - ipak je kao doček Nove godine i valja se. Na "čelu kolone" penzionerka po izgledu i ponašanju pripadnik one grupe starijih ljudi koji su pre dva dana od Đilasa i Krkobabić-juniora dobili po 4.000 dinara jer primaju minimalnu penziju.  Žena punim očima nekakve sreće razgleda raščerečene komade goveda i svinja i kao gladno dete u poslastičarnici želi pomalo od svega. Uporno naručuje do 200 grama od ovoga pa po 150 grama od onoga. Želi da predizborni Krkobabićev mito iskoristi za ono za šta je celu godinu gladovala.

Nekoliko mesta iza nje  momak od svojih 25-tak godina polako gubi živce. Vratio se iz treće smene nekog obezbeđenja i sve sa uniformom, naoružanjem i cokulama stao u red za ćevape. Kod trećeg "paketića" od 200 grama je komentarisao, kod petog počeo da se dere a kod sedmog izvadio prangiju i uperio u jadnu ženu.

Poče cika i vriska, razbežaše se ljudi, onaj sa prangijom sikće na bakicu, a ona pobelela kao kreč. Mesar zove obezbeđenje, ali obezbećenja ima samo kad treba da izigravaju šerife a ne kada je zaista potrebno.

Šta se dalje izdešavalo zna policija, jer je moj izvor informacija zaključio da je bolje gledati svoja posla nego naći se u epicentru nečeg takvog (nije joj zameriti, bila je sa decom).

U Grčkoj, Španiji i ostatku Evrope na zapadu kad Vlada poveća cenu benzina za 5 evrocenti nastupi generalni štrajk a u Srbiji se nezadovoljstvo i bes akumuliraju i talože. Kao dečiji balon Srbin se naduvava do određene granice. Kad se pređe ta granica balon puca i nastaje kolaps. Sada smo svi na "105 bara", a granica pucanja balona je "100 bara". Još malo pa sad će!

U Novoj 2012.godini mnogi od nas će kupovati po 150 ili 200 grama nečega za život uz Božju pomoć da živi i normalni izađemo iz prodavnice.

Zato, SREĆNA VAM STARA 1993.GODINA. Ko preživi priča će!