MEIN KAMPF - sumrak žutog preduzeća

U Srbiji je u toku pad "Zapadnog Rimskog carstva". Moćna sila u Srpskoj istoriji (u dva navrata - u Đinđićevo vreme i u vreme dolaska Sulejmana Veličanstvenog na vlast), poznata još i pod nazivom ŽUTO PREDUZEĆE doo Beograd, polako se raspada.

Puni sebe, osioni i bezdušni, posegli su za izborima na svim nivoima, tako što je lepi Suljo sam sebi tobože skratio mandat, uveren u neprikosnovenu pobedu i nastavak vladavine nad posrnulom srbadijom.

Pošto je istorija učiteljica života, a u menadžerskim školama se ista ne izučava, dobiše po njokalici. I rahmetli Sloba Milošević je isto hteo 2000.godine pa je i on dobio po njokalici. Klin se klinom izbija – ko se mača hvata od mača i gine.

Elem, kad se desilo ono šta se desilo, i kad je video da su se žuta deca u "žutom vrtiću" mnogo uzjogunila, mudri "vaspitač" Boris Tadić se povukao i dozvolio da najnemirnije (i najbogatije) dete preuzme vlast. Po mom ličnom mišljenju ovo mu je najmudrija odluka u životu, jer će vrlo brzo doći vreme kada će ga u tom istom "vrtiću" od govana praviti, po sistemu: vrati-se, Bori-se.

Da ne zaličim na dnevni list KURIR pa da analiziram sadržaj novčanika i imovinsku kartu Dragana Đilasa, to stvarno ne želim jer je to posao policije i tužilaštva, samo ću se fokusirati na stručnost mog kolege sa Mašinskog fakulteta, bivšeg studenta prodekana iz davne 1991.godine.

Kao što ja po kilaži i gabaritima nisam ni za baletana, ni za pilota a vala ni za manekena (osim možda da reklamiram EUROKREM), mašinski inženjeri se školuju i treniraju da budu operativci, menadžeri širokog spektra, organizatori i izvršni organi. Po sebi znam da nam profesori u glavu nisu ugradili čip da se uspešno bavimo politikom. Za to služe drugi fakulteti, oni koji te uče da govoriš a da ne kažeš ništa, da filozofiraš po vasceli dan i da svi misle da si pametan a zapravo si lelemud.

Takvo dakle "politikanstsko" obrazovanje nema Dragan Đilas. On je diplomirani mašinski inženjer avio-kosmotehnike, jednog perspektivnog smera iz Titovog doba, kada smo se zaluđivali da će Jugosloveni umeti da naprave svemirski brod. Mislim da vam je sada jasno zašto je Boris na sednici Glavnog odbora Žutog vrtića od papira pravio upravo aviončić a ne nešto drugo. Jasna je Borisova aluzija upućena Đilasu: kosmonaut – odletećeš sa tog mesta upravo ovim aviončićem od papira.

Ne sporim da je Dragan Djilas dobar menadžer, pogotovo sa tuđim parama. Svoju poslovnu imperiju je izgradio ne od 2004.godine od kada je formalno član DS (po nekim informacijama za života Zorana Đinđića nije smeo ni da priđe sedištu stranke a kamoli da u isto uđe), već čim je zaseo u stolicu studenta prorektora davne 1992.godine i Slobi Miloševiću u brk skresao da treba da ode.

Ali, politička stranka ne može da se vodi kao preduzeće, kao firma, to je posao za one školovane političare-lelemude, a on to nije. I odmah je počeo da krlja đonom, po Hitlerovom algoritmu: "DS će biti jedna stranka, s jednim predsednikom i jednom politikom (Ein Volk, ein Reich, ein Führer!)“, a to u Srbiji ne pije vodu.

 

Sada svi oni koji su mrzeli Demokratsku stranku, svi oni koji su priželjkivali njen pad sa vlasti i ulagali i novac (tajkuni) i zdravlje u taj posao, mogu samo da sednu u fotelju i uživaju gledajući kako se njihov posao preuzima sama ta stranka. Posledica po Srbiju je ta da će Napredna stranka jedno duže vreme biti bezbrižna na vlasti jer neće imati ko da je smakne. Bilo bi dobro za njih da se i njima istorija ne ponovi, pa da kroz par godina i među njima ne iznikne neki Đilas i da se istope kao sneg u proleću.

A mi, gde smo tu mi? Ma ko smo ni u celoj toj priči – niko i ništa. Samo glupi glasački listići. E, Gedo – gluperdo, ti si sve ovo započeo.

Свети Никола

И би Никољдан, празник посвећен Светом Николи - једна је од најчешћих слава у Срба. И не би медија који барем 10.000 пута није споменуо чињеницу: „пола Срба слави а друга половина иде на славу“. Јааааако креативно... Нико да предложи да овај дан буде званично нерадан, јер учинак запослених дан после је немерљив (тешко да се и може било шта измерити).

Обзиром да се ми Срби не можемо сложити ни по једном питању, неки данашњи славари своју крсну славу славе мрсно а неки посно. Пошто Свети Никола пада у време великог Божићног поста, логично би било да је на славској трпези посна храна. Чињенице су једно а реалност је друга.

Шта је заправо пост? 

 

Хришћански пост води порекло од Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити.
Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а више од свега, прослављање Бога и поштовање Његових светих. Прави пост има две стране, телесну и духовну, а састоји се како у уздржавању од мрсне хране, тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинства и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, свети Василије Велики опомиње: "Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела".

Нисам од оних који тврде да су они који Светог Николу славе мрсно мањи верници од ових који га славе посно – напротив, али желим да скренем пажњу на следеће: јадни смо ако смо крсну славу свели на крканлук и све око ждрања. СЛАВА је икона, свећа, колач, вино и жито, а све остало је ПРОСЛАВА (цитирам мог професора са факултета Бранислава Попконстантиновића). Али џаба... Е да нас види Свети Никола па да узме мотку (претходно умочену у септичку јаму) па удри!

Ни божији посленици се не могу сложити како се правилно слави – једни кажу да је посна слава, други кажу да ако је некада давно почето да се слави мрсно тако треба и наставити, трећи кажу да је свеједно, али свима је битно да се наплати тарифа за сечење колача и свећење водице. И да се антифриз у најновијем АУДИ-у који владика вози редовно контролише.

Србима је Свети Никола крсна слава, а остатку света са западне стране нешто налик Деда Мразу. Наиме, SANKT NIKOLAUS је западњачки Свети Никола, чије име је уз енглеске „палатализације“ измењено у Santa Claus што је западна верзија Божић Бате односно Деда Мраза. 

Симпатични чичица кога је по веровању у црвену гардеробу обукла Кока-Кола, у чије крило без могућности да буде оптужен за сексуално узнемиравање могу да седну деца и да их пита да ли су била неваљала и шљапне по гузи, тобоже креће на свој пут са врећом пуном поклона у намери да по један остави испод сваке новогодишње јелке.

Обзиром да пара врти где бургија неће, да се тековина потрошачке психологије прелива по целом свету, Свети Никола у било ком облику и под било којим називом, једна је од ствари која уједињује све људе на нашој планети.

 

Како је по веровању он заштитник морепловаца, рибара, пекара, затвореника, путника, бродова, трговаца, деце и студената, заиста свако може себе пронаћи у овим појмовима и стати под штит овог свеца. У томе је чаролија Светог Николе. У томе је лепота празника који се повезују са његовим именом. У томе је светост ове Крсне славе. И немојте тих дана од себе правити свиње него будите људи – достојни верници. Ваша деца вас гледају – и они ће наставити традицију славе па се потрудите да их нечем добром научите. Ако сте у могућности – а за славски колач, свећу, вино и жито ће се увек наћи мало пара. Икону претпостављам да имате...

Alfa, beta, gama, DELTA...

Poslednjih nedelja tobože drma se carstvo zemaljsko nazvano po četvrtom slovu grčkog alfabeta. Od parole "Kosovo je Srbija - sve ostalo je DELTA", preko "Miškoviću, kupi Kosovo da i ono bude Srpsko", dođosmo do predstave ispred bivše palate Federacije sa tri glumca: ocem, sinom i jednim autom. Prvi je sa osmehom hijene ušao i posle četiri sata izašao, dok je drugi ležerno prokomentarisao da mu je tamo bilo SUPER.

Pod pretpostavkom da ovo što nam se servira nije "žvaka za ludaka" i jeftina predstava za sirotinju raju, udar na vlasnika Srbije može da bude pravi cunami u našim životima.

Da se vratim malo (više) unazad. Kao svršen student naravno da sam, kao i mnogi od vas, pokušao da nađem posao u struci. Oglasa za zapošljavanje mnogo, ali znalo se da su oni iz grupe DELTA posebni. Gazda je od njegovih zaposlenih pravio male poslušne SLABO PLAĆENE kineze, čije su sudbine rešavali "top-menadžeri" školovani na raznim zapadnim školama. Da bi se stekao utisak veličine i značaja kompanije, čak se i od baba-sere tražio ekspertski nivo znanja engleskog jezika. Plata – prava sitnica. Kad te na razgovoru za posao pitaju koliku platu očekuješ, pa kad se zezneš i kažeš, beše neprijatno i tebi i onome ko te propituje jer je njegova barem upola manja. Nema veze – to je DELTA bre, institucija, to je ovozemaljske Srbije brend broj 1.

Carstvo četvrtog slova alfabeta širilo se nezaustavljivo. Od hleba koji jedemo (Delta agrar) pa zaključno sa putevima po kojim "hodimo" (NIBENS), u sve između toga je upleo prstiče naočiti gospodin koji ih na skoro svim dostupnim slikama uglavnom svija u zen-pozu.

Pošto ničija nije gorela dovjeka, kanda se došlo do kraja balade. Ili je zaista kraj pa je neko rešio da kaže DOSTA, ili je gazda Miško rekao: "aman ljudi, nemam više odakle da vam dajem pare, prodao sam MAXI i sada nemam više za reket".

Da li treba da mi bude žao gazda Miška? Ne, jer nisam njegov mali-poslušni-slabo plaćeni-kinez, a znam da su mnogi morali. Svesno je išao na to da se obori cena rada u Srbiji i u ta govna nas je lično ubacio. Žao će mi biti onih 20-tak hiljada ljudi – Miškovih kineza koji bi mogli da ostanu na ulici ako se ova imperija sruši.

Što se naših vlastodržaca tiče, trebalo bi da razmisle o ovome. Koga god su od Bećir-aga uhapsili, njegovo carstvo je ušlo u blokadu i njegovi podanici su ostali bez posla.

A ide zima....