Свети Никола

И би Никољдан, празник посвећен Светом Николи - једна је од најчешћих слава у Срба. И не би медија који барем 10.000 пута није споменуо чињеницу: „пола Срба слави а друга половина иде на славу“. Јааааако креативно... Нико да предложи да овај дан буде званично нерадан, јер учинак запослених дан после је немерљив (тешко да се и може било шта измерити).

Обзиром да се ми Срби не можемо сложити ни по једном питању, неки данашњи славари своју крсну славу славе мрсно а неки посно. Пошто Свети Никола пада у време великог Божићног поста, логично би било да је на славској трпези посна храна. Чињенице су једно а реалност је друга.

Шта је заправо пост? 

 

Хришћански пост води порекло од Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити.
Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а више од свега, прослављање Бога и поштовање Његових светих. Прави пост има две стране, телесну и духовну, а састоји се како у уздржавању од мрсне хране, тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинства и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, свети Василије Велики опомиње: "Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела".

Нисам од оних који тврде да су они који Светог Николу славе мрсно мањи верници од ових који га славе посно – напротив, али желим да скренем пажњу на следеће: јадни смо ако смо крсну славу свели на крканлук и све око ждрања. СЛАВА је икона, свећа, колач, вино и жито, а све остало је ПРОСЛАВА (цитирам мог професора са факултета Бранислава Попконстантиновића). Али џаба... Е да нас види Свети Никола па да узме мотку (претходно умочену у септичку јаму) па удри!

Ни божији посленици се не могу сложити како се правилно слави – једни кажу да је посна слава, други кажу да ако је некада давно почето да се слави мрсно тако треба и наставити, трећи кажу да је свеједно, али свима је битно да се наплати тарифа за сечење колача и свећење водице. И да се антифриз у најновијем АУДИ-у који владика вози редовно контролише.

Србима је Свети Никола крсна слава, а остатку света са западне стране нешто налик Деда Мразу. Наиме, SANKT NIKOLAUS је западњачки Свети Никола, чије име је уз енглеске „палатализације“ измењено у Santa Claus што је западна верзија Божић Бате односно Деда Мраза. 

Симпатични чичица кога је по веровању у црвену гардеробу обукла Кока-Кола, у чије крило без могућности да буде оптужен за сексуално узнемиравање могу да седну деца и да их пита да ли су била неваљала и шљапне по гузи, тобоже креће на свој пут са врећом пуном поклона у намери да по један остави испод сваке новогодишње јелке.

Обзиром да пара врти где бургија неће, да се тековина потрошачке психологије прелива по целом свету, Свети Никола у било ком облику и под било којим називом, једна је од ствари која уједињује све људе на нашој планети.

 

Како је по веровању он заштитник морепловаца, рибара, пекара, затвореника, путника, бродова, трговаца, деце и студената, заиста свако може себе пронаћи у овим појмовима и стати под штит овог свеца. У томе је чаролија Светог Николе. У томе је лепота празника који се повезују са његовим именом. У томе је светост ове Крсне славе. И немојте тих дана од себе правити свиње него будите људи – достојни верници. Ваша деца вас гледају – и они ће наставити традицију славе па се потрудите да их нечем добром научите. Ако сте у могућности – а за славски колач, свећу, вино и жито ће се увек наћи мало пара. Икону претпостављам да имате...