U Srbiji je u toku pad
"Zapadnog Rimskog carstva". Moćna sila u Srpskoj istoriji
(u dva navrata - u Đinđićevo vreme i u vreme dolaska Sulejmana
Veličanstvenog na vlast), poznata još i pod nazivom ŽUTO PREDUZEĆE
doo Beograd, polako se raspada.
Puni sebe, osioni i
bezdušni, posegli su za izborima na svim nivoima, tako što je lepi Suljo sam sebi tobože skratio mandat, uveren u neprikosnovenu
pobedu i nastavak vladavine nad posrnulom srbadijom.
Pošto je istorija
učiteljica života, a u menadžerskim školama se ista ne izučava,
dobiše po njokalici. I rahmetli Sloba Milošević je isto hteo
2000.godine pa je i on dobio po njokalici. Klin se klinom izbija –
ko se mača hvata od mača i gine.
Elem, kad se desilo ono
šta se desilo, i kad je video da su se žuta deca u "žutom
vrtiću" mnogo uzjogunila, mudri "vaspitač" Boris
Tadić se povukao i dozvolio da najnemirnije (i najbogatije) dete
preuzme vlast. Po mom ličnom mišljenju ovo mu je najmudrija odluka
u životu, jer će vrlo brzo doći vreme kada će ga u tom istom
"vrtiću" od govana praviti, po sistemu: vrati-se, Bori-se.
Da ne zaličim na dnevni
list KURIR pa da analiziram sadržaj novčanika i imovinsku kartu
Dragana Đilasa, to stvarno ne želim jer je to posao policije i
tužilaštva, samo ću se fokusirati na stručnost mog kolege sa
Mašinskog fakulteta, bivšeg studenta prodekana iz davne
1991.godine.
Kao što ja po kilaži i
gabaritima nisam ni za baletana, ni za pilota a vala ni za manekena
(osim možda da reklamiram EUROKREM), mašinski inženjeri se školuju
i treniraju da budu operativci, menadžeri širokog spektra,
organizatori i izvršni organi. Po sebi znam da nam profesori u glavu
nisu ugradili čip da se uspešno bavimo politikom. Za to služe
drugi fakulteti, oni koji te uče da govoriš a da ne kažeš ništa,
da filozofiraš po vasceli dan i da svi misle da si pametan a zapravo
si lelemud.
Takvo dakle
"politikanstsko" obrazovanje nema Dragan Đilas. On je
diplomirani mašinski inženjer avio-kosmotehnike, jednog
perspektivnog smera iz Titovog doba, kada smo se zaluđivali da će
Jugosloveni umeti da naprave svemirski brod. Mislim da vam je sada
jasno zašto je Boris na sednici Glavnog odbora Žutog vrtića od
papira pravio upravo aviončić a ne nešto drugo. Jasna je Borisova
aluzija upućena Đilasu: kosmonaut – odletećeš sa tog mesta
upravo ovim aviončićem od papira.
Ne sporim da je Dragan
Djilas dobar menadžer, pogotovo sa tuđim parama. Svoju poslovnu
imperiju je izgradio ne od 2004.godine od kada je formalno član DS
(po nekim informacijama za života Zorana Đinđića nije smeo ni da
priđe sedištu stranke a kamoli da u isto uđe), već čim je zaseo
u stolicu studenta prorektora davne 1992.godine i Slobi Miloševiću
u brk skresao da treba da ode.
Ali, politička
stranka ne može da se vodi kao preduzeće, kao firma, to je posao za
one školovane političare-lelemude, a on to nije. I odmah je počeo
da krlja đonom, po Hitlerovom algoritmu: "DS će biti
jedna stranka, s jednim predsednikom i jednom politikom (Ein Volk,
ein Reich, ein Führer!)“, a to u Srbiji ne pije
vodu.
Sada svi oni koji su
mrzeli Demokratsku stranku, svi oni koji su priželjkivali njen pad
sa vlasti i ulagali i novac (tajkuni) i zdravlje u taj posao, mogu
samo da sednu u fotelju i uživaju gledajući kako se njihov posao
preuzima sama ta stranka. Posledica po Srbiju je ta da će Napredna
stranka jedno duže vreme biti bezbrižna na vlasti jer neće imati
ko da je smakne. Bilo bi dobro za njih da se i njima istorija ne
ponovi, pa da kroz par godina i među njima ne iznikne neki Đilas i
da se istope kao sneg u proleću.
A mi, gde smo tu mi? Ma ko
smo ni u celoj toj priči – niko i ništa. Samo glupi glasački
listići. E, Gedo – gluperdo, ti si sve ovo započeo.
Нема коментара:
Постави коментар